Hulio Kortazar (1914-1984), pored Borhesa i Sabata, jedan je od najznačajnih argentinskih književnika. Veliki uticaj na njega imali su Po, Kipling, H.G. Wells, te već spomenuti Borhes s kojim je blizak u misticizmu, no za razliku od njega koji koristi „uzvišen“ jezik, Kortizar više koristi „ulični“. Kao protivnik vlade Huana Perona, emigrirao je 1951. godine u Francusku, i u Parizu radi kao prevodilac za UNESCO. U poznim godina, doživeo je političku tansformaciju, otvoreno podržavajući kubansku revoluciju, Aljendeov režim u Čileu i sandinistički pokret u Nikaragvi.

Prvo književno delo koje objavljuje je zbirka priča „Zverinjak“, a 1961. godine objavljuje svoj prvi roman „Nagrade“, u kome se bavi likovima koji lutaju lavirintima jednog broda, što je metaforični prikaz njihove potrage za smislim života i samospoznaje.

Njegovo najznačajnije delo je roman „Školice“.

Poezija

– Presencia (Prisutnost), 1938.
– Los reyes (Kraljevi), 1949.
– Pameos y meopas (Pemoe i meope), 1971.
– Salvo el crepúsculo (Izuzev sumraka), 1984.

 

ENTER VALENTINA

Verovatno sve znaju

da ćes ih fotografisati

i da će te silovati

sveštenica jednog podzemnog carstva

u kome se govori jezikom

za koji je obavezan glosar

na kraju sveske.

Dodji obučena u kožu

bez bića i bez čizama, golih nogu

i golih grudi; hoćes li tako, udvoj zelju

usana koje se smese

iza benson i heDžiza.

Valentina iz Italije

tvoja mini-suknja se ocrtava

na samoj ivici nacionalne cenzure.

Dodji da slušamo Badena Pauela.

 

ENTER DEKLAMATOR

Reka koja se u samu sebe uliva

kružna noć.

Pliš od reči kojima se iskazuje vrludavi ples

glasova

kapaka

bedara

prijateljice

noć

njihove igre njihovo pomirenje

duvan konjak Baš to tu, egzorcizam. Baš to, nezna izdaja.

 

*   *  *

Kružna noc,

reka koja se u samu sebe uliva.

Ovamo igre,

aveti, liturgije,

ovamo, dok sve jeste i nije.

Topologija: ovde

Hronologija: sada

Tipologija: ovako

kako ih gledam

Njihove igre njihove lutke njihovo prstenje

njihovi poljupci njihova poliedarska stakla

njihovi zubi njihova ramena njihovi mirisi

njihova beznačajnost i njihovi samrtni glasovi

Buenos Ajres Pariz

Barselona Havana

 

PET PESAMA ZA KRIS

1.
Već znatno iza mezzo
camin di nostra vita
ukazuje se teritorija ljubavi
jedan, pre mentalni, negoli hemijski, lavirint
gde moguće je
biti lagano srećom ispunjen
i bez niti ili konca rastrojene Arijadne
bez pene bez čaršava bez butina.
Sve se odvija u sklopu odraza smiraja dana
tvoja kosa tvoj miris tvoja pljuvačka.
I tamo te sa druge strane činim svojom
dok se ti sa svojom prijateljicom
igraš noćnih igara.

2.
U stvari mnogo i ne marim
što će tvoje dojke zaspati
na plavoj simetriji drugih dojki.
Ja bih ih samo prignječio
golicanjem svog dodira
pa bi se ti nasmejala upravo
kad treba iako je potrebno bilo i za očekivati
da samo zajecaš.

3.
Odlično znam šta dobijaš
kad se izgubiš u zadovoljstvu.
Jer je to tačno ono
što bih i sam osetio.

4.
(Tačna ispravka: to što smo se na kraju dana sreli na šetalištu.)

5.
(Voleo bih da poveruješ
da je ovo smešna igra
nadoknada
kojom sebe tešim zbog udaljenosti.
Nastavi onda da plešeš
na ogledalu drugog tela
pošto si se meni
tek
ovlaš
nasmešila.)

(Sa španskog prevela Silvija Monros-Stojaković)