Branislava Nešić, po duši ljubavna, po umlju satiričar, neposredna u kontaktu sa čitaocima, rođena je u Beogradu  Prepoznaje da umetnost nastaje u biti, bez cilja i namere, želje i koristi, tako nadalje nema plan, a nije ga ni imala, pa kud je put nanese…

Krajem 2010 g. i početkom 2011 g. objavljuje svoj pesnički prvenac u izdanju Književne omladine Srbije, pod nazivom Pulsar.

Knjiga je ezoterična i egzoterična, zatvorena i prozirna, njeni autori su mnogi, a pisac je samo jedan. Ona je i prepisana i napisana, kao i sve što čovek stvara; i iskrena i strastvena, rečima kakvim tragaju jedino istinski pesnici.

STRUK

Ovaj naš je ples
Kao žitka masa
Nabubrela, nabujala
Tesna sama sebi

Ritam bije damare
Stid se izgubio
Duboko među nogama

Bol je slast
Slast unutra boli

Negde između
Naših žitkih tela
Kuva, ključa, kipi
Pretaču se sokovi
drveta života

O, kakva divota!

Obujmi mi struk
Iako pobeći ti neću
Ne podnosim blizinu
Bez dodira tvog.

ZABORAV

Prašina me tvori
Niko sam i ništa
Tek alava neman
– u zaborav se spremam.

Ne poznajem svoj trag
Jer ga ne ostavljam
Cipele sam trošne
Prosjaku poklonila

Sumorna sam klonula
– peče tugu želja
To Sunce žarko
Pustinju sad žega

Postala sam ništa
A već sam to i bila
Jedno sam i sve
Prašina bez bola.

PAD

Ranite orla u čelo.
Ubijte mu misao.
Poslednju kaplju slobode
Vatrom ugasite.
I dok slomljeno mu Veličanstvo
Ponizno pada na zemlju,
Okrenite mu leđa.
Zaboravite istinu,
Ostvarite zaborav.
Vi ga ne poznajete.
Pitate: „ Orao, rekoste?

OKULTURA

Zbori, sliko,
Preda kim si nema!?

Zar piskava ti glasa
Ubila zla trema?

Čega zarad
K sebi dozivaš,
Pletivo sećanja
Zaboravljenim tkaš?

Govori, sliko,
Da l’ jošte znadeš
Cvilit ‘nako meko,
Iznedrit si mleko
Da nejako ti čedo
Na’raniš tek ovlaš?