Moguće povlačenje odluke o nadležnosti Beograda nad „?„

Predlog ministra za ekonomiju Mlađana Dinkića da se odluka Vlade kojom je Beograd određen za korisnika kafane Znak pitanja povuče, može otvoriti mogućnost privatizacije, rečeno je danas na konferenciji Odbora za očuvanje te kafane.

Slikar Veljko Mihajlović je podsetio da je ta kafana odlukom vlade iz 2007. godine izuzeta iz procesa privatizacije Ugostiteljskog preduzeća Varoš kapija, a da je za korisnika administrativne nepokretnosti određen Beograd koja, kako je objasnio, nije bila zainteresovana za to. Naša inicijativa je bila da se spomenik kulture pod zaštitom države, Znak pitanja izuzme iz vlasništva UP Varoš kapija, koje treba da se privatizuje, nakon čega bi bila dodeljena Muzeju Beograda na dalje upravljanje, podsetio je on. Prema njegovim rečima, Znak pitanja bi trebalo da bude spojen sa Konakom knjeginje Ljubice kako bi se stvorila jedinstvena arhitektonska i ambijentalna celina na Kosančićevom vencu. Ovde nije reč samo o kafani, koja je najstarija u Beogradu, već i o šest ari placa koji se nalazi iza tog ugostiteljskog objekta u centru grada, naglasio je Mihajlović.

Grupa istaknutih građana je 19. januara uputila pismo gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu sa ciljem da se kafana Znak pitanja sačuva i zaštiti kao kulturno istorijski spomenik, a na koje je iz Gradskog sekretarijata za kulturu i Zavoda za zaštitu spomenika odgovoreno da nisu nadležni za rešavanje tog pitanja.

I pisac i akademik Milorad Pavić je apelovao da se kafana Znak pitanja sačuva kako bi i budućim generacijama bila inspiracija, jer takvih mesta u Beogradu nema puno. Kafana Znak pitanja podignuta je 1823. godine na inicijativu kneza Miloša Obrenovića i uživa status spomenika kulture još od 1946. godine.

Predanja kažu da je u tu kafanu često svraćao Vuk Stefanović Karadžić, a u njoj je bio postavljen i prvi bilijar u prestonici, dok je značajna bila i kao prvo čitalište Srpskih novina. Menjajući često vlasnike, kafana je poslovala pod različitim imenima – Kod pastira i Kod Saborne crkve, a krajem 19. veka, na zahtev crkvenih i državnih vlasti, morala je da promeni ime, pa je novi vlasnik ne znajući kako da je nazove, na novu firmu stavio samo znak pitanja, a taj naziv zadržan je do danas.

Izvor: RTV Pink