ČETRDESET i tri godine traju Filmski susreti u Nišu i stameno vrednuju najbolja glumačka ostvarenja u domaćoj kinematografiji. Iz tog nesumnjivog uspeha, višedecenijske tradicije stoje mnogi poznati i anonimni ljudi: organizatori, stvaraoci, filmski radnici, kulturni i javni poslenici. Zahvaljujući njihovom entuzijazmu, glumačka smotra je postala značajna tekovina Niša i srpske kulture.

A, da nije bilo Letnje pozornice ne bi bilo ni Filmskih susreta. Zato svaka priča o festivalu počinje pričom o Letnjoj pozornici u Tvrđavi, na kojoj se od 1966. godine održavaju glumačka susretanja.

Niška Tvrđava je podignuta u sedamnaestom veku i sve do 1951. godine korišćena je u vojne (odbrambene) svrhe, kao utvrđenje – kasarna. Tek početkom pedesetih godina kapije Tvrđave otvaraju se i za civile. Drevno zdanje je počelo da se preuređuje i već 1952, odmah iza glavnog ulaza, podignuta je improvizovana pozornica na kojoj su priređivane razne letnje kulturne manifestacije.

Sredinom avgusta 1959. godine „Slavica film“ je promovisala letnji bioskop pod otvorenim nebom premijerom domaćeg igranog filma „Gospođa ministarka“ Žorža Skrigina. Posle deceniju rada, u kabini pozornice montiran je najsavremeniji „tod A-O“ sistem za reprodukciju slike i zvuka. Na žalost i festivalsku bruku, na ovom kinotečkom projektoru i dan-danas se prikazuju filmovi, dok i posle pola veka od početka gradnje pozornica još nije završena, tj. nema garderobu, tuševe, prostorije za smeštaj rekvizita – iako je elaborat za dovršavanje uredno predao arhitekta Grigorije Samojlov – još davne 1966. godine, u vreme osnivanja Filmskih susreta.

Sredinom šezdesetih godina bioskopi u Nišu, uostalom kao i sve kino dvorane u tadašnjoj Jugoslaviji,
doživljavaju pun medijski bum. Na čelu Preduzeća za prikazivanje filmova „Slavica“ (današnji „Nišfilm“), nalazi se preduzimljivi direktor i radnik u kulturi Stanko Tasić.

– Početkom proleća 1966. godine, tadašnji direktor niškog preduzeća za prikazivanje filmova, neumorni i preduzimljivi gospodin Stanko Tasić došao je u „Morava film“, gde sam tada radio marketing, sa molbom da mu se pomogne da organizuje reprizu pulskog festivala, odnosno „Malu Pulu“. Predložio sam da se umesto jedne „Male Pule“ u Nišu organizuje festival posvećen stvaralaštvu glumaca i da to postane tradicija – svedoči Kosta Carina.

U Puli je 1966. godine održana Skupština Udruženja samostalnih filmskih glumaca Jugoslavije, na kojoj je za predsednika izabran Voja Mirić.

– Pošto je u Nišu i Beogradu već razgovarano o formiranju festivala, trebalo je samo da se dogovorimo o formi i nameni. Došli smo ipak na ideju da to budu Filmski susreti glumaca u jugoslovenskom igranom filmu, gde bi samo glumcima dodeljivali nagrade. Stanko Tasić je ideju odmah prihvatio. Trebalo je zaokruženi projekat, na neki način, obznaniti i ozakoniti. Sazvali smo Upravni odbor Udruženja samostalnih filmskih glumaca i doneli odluku da niška „Slavica“ i Udruženje budu osnivači Filmskih susreta – govori o vremenima prohujalim s vihorom jedan od rodonačelnika ove smotre Voja Mirić.

BIOSKOP
LETNJA pozornica u niškoj Tvrđavi ima 2.755 sedišta. Za vreme Filmskih susreta instalira se, okvirno, još 600 sedišta, tribina. Dakle, svake večeri filmove na festivalu posmatra oko 3.350 gledalaca, a ako se tome dodaju i sedišta u prolazu između partera, to nišku Letnju pozornicu čini jednim od najvećih bioskopa u ovom delu sveta.

Izvor: Večernje novosti Branislav Miltojević