Josip Broz Tito i Nikita Hruščov

KNJIGA „Tito i NATO“, sa podnaslovom „Uspon i pad druge Jugoslavije“, istoričara dr Predraga Simića, ambasadora naše zemlje u Francuskoj, u izdanju Kompanije „Novosti“, od srede će se prodavati na kioscima, po ceni od 250 dinara. Prethodne dve knjige objavljene u ediciji „Sedma sila“, „Fišer – kralj šaha“ Vladana Dinića i „Kina – zmaj na Olimpu“ Aleksandra Novčića naišle su na izuzetno interesovanje čitalaca, a očekuje se da će provokativnom temom o nedovoljno istraženom istorijskom periodu istu pažnju da izazove knjiga „Tito i NATO“.

– Neko vreme radio sam kao profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Udžbenici koji su se bavili periodom vladavine Josipa Broza Tita bili su totalno neupotrebljivi. To me je podstaklo da počnem da istražujem – kaže naš ambasador u Francuskoj. – S obzirom na to da sam dosta putovao i da imam dobre veze u inostranstvu, pronašao sam dosta neobjavljenih dokumenata i tako je nastala knjiga „Tito i NATO“. Mada knjiga obiluje tačnim istorijskim podacima, ona nije udžbenik, pre bi se mogla nazvati suočavanjem sa prošlošću iz ugla pripadnika generacije koja je živela u tom periodu, ali i doživela veliku balkansku golgotu.

Autor ističe da je pogrešno što se taj deo naše istorije potiskuje i sklanja pod tepih, jer događaji iz tog perioda i danas utiču na život naših savremenika. U knjizi „Tito i NATO“, on traga za odgovorima
na pitanja da li je „druga Jugoslavija“ bila samo „incident istorije“, da li je njen raspad bio izuzetak u istočnoj Evropi, da li je NATO uništio Titovu Jugoslaviju i gde je mesto Josipa Broza u istoriji. Jer, Jugoslavija u tom periodu nije bila samo komunistička zemlja već i preteča ujedinjene Evrope – Evropska unija u malom. On traga za razlozima zašto ta država nije uspela da opstane i posle Titove smrti i pada Berlinskog zida.

– Druga Jugoslavija je nadživela svog tvorca tačno jedanaest godina i tri meseca – objašnjava Predrag Simić. – Politička i ekonomska kriza u zemlji, vidljiva već u poslednjim decenijama njegovog života, pretvoriće se u krizu same jugoslovenske ideje. Uzroci krize bili su prisutni od njenog nastanka, ali su ih autoritarni karakter režima i spretno maršalovo balansiranje između Vašingtona i Moskve dugo držali pod kontrolom.
Voleli ga ili ne, nesporno je da je Tito bio, zahvaljujući specijalnoj politici i specifičnim okolnostima u kojima je živeo, jedna od najvažnijih ličnosti 20. veka. Bio je ravnopravan i uvažavan od vodećih svetskih lidera tog doba. Simić u svojoj knjizi objašnjava istorijske okolnosti koje su dovele do toga. – Agonija Jugoslavije, čije se posledice još uvek osećaju, govori da ona ipak nije bila ni „veštačka država“, ni „incident istorije“ i da su veze koje su je držale na okupu mogle biti pokidane jedino u moru krvi – zaključuje Simić.

NAŠ KOMUNISTA
U knjizi su opisani i prelomni događaji iz 1948. godine. Tito je na Staljinov hegemonizam odgovorio svojim, na Staljinov kult ličnosti, takođe odgovorio svojim, koji je, naravno, bio blaži nego Staljinov, ali je to bio. Kao takav državnik odgovarao je Zapadu, koji ga je nazivao „komunistom“, ali „našim komunistom“.

AMERIKANCI
– Druga Jugoslavija je od simbola razlika u komunističkom svetu početkom pedesetih prešla dug put do „otpadničke države“, koja se našla na putu ambicijama Amerike i NATO na početku 21. veka – piše Simić. – Činjenica je da je predsednik Klinton Jugoslaviju bombardovao u ime istih onih principa i ideja u ime kojih je predsednik Vudro Vilson podržao njeno osnivanje 1918. godine. Mnogi Amerikanci su svesni da su upravo Sjedinjene Države, koje su „bile prisutne na rođenju“, zakucale poslednje eksere u njen kovčeg.

Izvor: Večernje novosti D. Matović