Učitelj i zabavljač, jedan od simbola nebrojenih detinjstava, o Dilenu i Tvenu, Sviftu i Bet Dejvis… O lakejima i zvezdama; o usamljenosti, ljubavi i istini…

Omiljeni album/pesma?

Melani, Džoan Baez i Bob Dilen. Volim taj setni zvuk balade. Ne shvatam kako je to moglo da ispadne iz mode. Ne mogu da dođem do svojih omiljenih melodija. Moda služi zakržljavanju duše.

Film?

Mostovi okruga Medison. Istinski ljubavnici su usamljeni u svetu i prirodi. To je žalostan film, kao što je i svaka prava ljubav žalosna.

Knjiga?

Doživljaji Haklberi Fina i Putovanja Samjuela Gulivera, naročito u zemlju Huinhma (Konja) i Jahua. Haklberi Fin je dečak koji vodi svoj i Džimov splav do slobode… A u Guliveru Svift javlja: Da bi došao do slobode, čovek (Jahu) bi morao da se najpre oslobodi svoje prljave prirode.

TV emisija?

Tok-šou Dika Kavetsa sa Bet Dejvis. Nikad nisam čuo toliko inteligentne i iskrene odgovore kao tada.

Sajt?

Svi sajtovi o vladavini i pogibiji meksičkog cara Maksimilijana. Tragičan lik carevića Austro-Ugarske koji je imao kraj Trsta dvorac Miramar, a letnjikovac na Lokrumu… a otišao u Ameriku da caruje. Zazidali su ga u ćeliju, pa ga streljali.

Postoji li neki projekat u kom biste voleli da ste učestvovali, a niste?

Smederevska tvrđava. Da je prikažem u deset priča deci. Isto tako sam priželjkivao u Grčkoj da snimim za odrasle na TV neverovatne manastire povrh stenja u Meteorama. A u jednom „projektu“ sam učestvovao sa Tanetom Ibrajterom: snimanje ovčarskih pasa na pašnjaku u Mokrinu… ali mi je ekonomista TV rekao da moram štedeti jer je kriza na pomolu, te da ostanem samo dan i po na poslu. U to vreme lakeji su harčili neverovatne paruštine. Ja sam štedeo. Voleo bih da smo snimali bar tri dana. Snimili bismo i štenad i pastirsku kuću sa hlebom na stolu i svetim Jovanom na zidu.

Hobi?

Skupljam „zlatne knjige“ svoga detinjstva. Geca Kon ih je izdao 109 za 11 i po godina. Imam ih zasad 56. Povremeno čitam te dečje proze…

Sportista?

Naravno Jelena Janković i Ana Ivanović. Teško mi je kad igraju međusobno. Kad uspevaju, plačem od radosti i težine toga podviga.

Putovanje?

Uvek bih išao u Grčku. Za deset godina sam pročitao deset grčkih originala, knjiga. A onda sam od starosti počeo zaboravljati grčki. Voleo bih da ostanem nekoliko meseci u Grčkoj da progovorim grčki. Ali od 1994, kad sam bio gost Društva veterinara Grčke na njihovom godišnjem skupu u Solunu, Grčke nisam video.

Za koga navijate? Kako?

Navijam za državni tim Srbije, vatreno, a za klubove Zvezdu i Vojvodinu hladno. Navijam i za mokrinskog Deliju. Moj pokojni otac Petar je bio „tehniko“ tog kluba kad je od 1931. do 1941. bio slavni „Banatski Urugvaj“. Dolaskom nomenklature on je bio istisnut iz sporta. Godine 1923. na vašarištu kraj Mokrina on i njegovi drugovi 16-godišnjaci osnovali su Deliju. Ime klubu je dao Milan Tešin, potonji sudija iz Subotice.

Pet istorijskih ličnosti koje biste pozvali na večeru?

Maršale Žukova, Malinovskog i Tolbuhina. Vojvodu Mišića i Vasu Stajića. Stajić je bio tajni aktivista ujedinjenja Srba 1913. Robovao je po kazni za tu aktivnost. Rodio se u mom rodnom selu Mokrinu.

Šta biste probali, a niste?

Tokajac i najbolja francuska vina. Od njih znam samo božole. Pio sam ga u Londonu. Specijalno sam se vozio na renesansni trg Šeperds Market, u tamošnji francuski restoran.

U koga ili u šta verujete?

U svevišnju silu koja je u zvezdama, a i stvorila ih je.

Šta je prava žena?

Kosmičko biće nastanjeno na zemlji.

Ko je genije?

Sluga istine.

Izvor: Popboks