KOMPOZITOR OBJAVIO TREĆU, AUTOBIOGRAFSKU ZBIRKU PRIČA

U knjizi čiji je podnaslov „Priče o pesmama koje su obeležile Ju rok scenu“, autor je opisao nastanke nekoliko najznačajnijih pesama poluvekovne karijere poput „Jedna žena“, „Ti si mi u krvi“ ili „Jedna zima sa Kristinom“

BEOGRAD – Kompozitor Kornelije – Bata Kovač objavio je ovog meseca autobiografsku knjigu „Fusnota“, u kojoj je opisao nastanke nekoliko najznačajnijih pesama poluvekovne karijere, kao što su „Jedna žena“ njegove „Korni grupe“ i „Ti si mi u krvi“ pisanu za Zdravka Čolića.

– Sve što pišem proisteklo je iz nekih autobiografskih osećanja, podataka, doživljaja. Ne bih umeo da napišem roman ako to nisam proživeo. Verovatno zato neću biti tako plodan pisac. Kad budem iscrpeo sve što sam prošao, onda više neću imati o čemu da pišem, rekao je Kovač.

Posle „Tamnih dirki“ (2003) o pečalbi u Španiji i potom zbirke „Falko i druge priče“ (2007), Kovač je u „Fusnoti“, objavljenoj za beogradsku „Lagunu“, odlučio da progovori o okolnostima koje su ga dovele da napiše hitove poput „Četiri mladića idu sa Trebevića“, „Moja generacija“ ili „Jedna zima sa Kristinom“.

Kovač se u knjizi čiji je podnaslov „Priče o pesmama koje su obeležile Ju rok scenu“ priseća da je za pionire jugoslovenskog rokenrola „Korni grupu“ napisao „Jedan groš“ selotejpom oblepivši šake jer je hteo da komponuje jednostavnu pesmu udarajući na klaviru samo dve dirke istovremeno.

Stihove za „Sliku“ je napisao kao uspomenu na preminulu prijateljicu, a „Etidu“ nadahnut Betovenovom muzikom. Čak je sačuvao spisak grupe glumaca koji su mu poslužili kao hor za veliki jugoslovenski hit „Trla baba lan“ 1970. godine.

– To sam našao, jer su se svi potpisali da su dobili po 50 dinara. Kad ploča postane hit, da mi ne kažu „gde su pare?'“, šali se Kovač i nastavlja:

– Imao sam imena i onda sam proveravao gde su sad ti ljudi, uz pomoć Jugoslava Vlahovića i Nade Blam. Za ovu knjigu morao sam i da zovem neke ljude da kažu iz svog ugla, da bih uporedio sa onim što ja imam u glavi.

U „Fusnoti“ Kovač se priseća kako je „Korni grupa“ snimala u Italiji album na engleskom jeziku, koji namenjen inostranstvu tamo ipak nije postigao očekivan uspeh. Tu je opisan i nastanak „Moje generacije“, sa kojom je „Korni grupa“ pri kraju svog postojanja učestvovala 1974. godine na „Pesmi Evrovizije“.

Na nekoliko mesta u knjizi Kovač otkriva svoje verovanje u sudbinu, što posebno dolazi do izražaja u poglavlju o pesmi „Tata Ko i mama Spo“, sa prvog albuma „Korni grupe“ iz 1972. godine.

U pesmi, za čiji naslov je iskoristio svoje i ime supruge Spomenke, Kovač priča o zamišljenom razvodu roditelja. Do stvarnog razvoda Kovačevih došlo je tek devedesetih godina.

– Verujem u sudbinu. Razvedemo se, a ja celu stvar opišem još 1971. godine! Zato me sada pisanje interesuje. Odvede gde se ne nadaš, da postavljaš pitanja ‘zašto me odvelo tamo, zašto sam u životu napravio takav korak?, kaže jedan od najuticajnijih kompozitora i muzičara na prostoru bivše Jugoslavije.

Kovač se nada da će na tržištu „Fusnota“ proći dovoljno dobro, kako bi mogao da nastavi pisanje, i možda opiše još tridesetak značajnih pesama koje je stvorio, poput epskog „Puta za istok“ „Kornijevaca“ ili „Plime“ sarajevskih „Indeksa“ za koju je pisao stihove.

– Najbolje sam o ‘Jednoj ženi’ napisao, jer sam lepo povezao sve te likove koji su mi značili i koji su me doveli do toga da pesmu napravim na taj način. Voleo bih da ovo dobro prođe da mogu dalje da pišem. Možda onda stavim na Fejsbuk da mi prijatelji daju savet o čemu da pišem dalje – kaže Kovač.