Ekipa filma „Zimska priča“
Iako se bliži polovina 67. Kanskog festivala (14-25.5), među najvećim favoritima kritičara i dalje je ekranizovana biografija Majka Lija o slikaru Vilijamu Tarneru, prikazana prvog dana tamičarskog programa.
Kao najozbiljniji kandidat Liju do sada su se nametnuli turski autor Nuri Bilge Džejlan i američki glumac i reditelj Tomi Li Džouns.
Specijalista za priče sporog ritma smeštene u poetski izlovane pejzaže, Džejlan je u Kanu predstavio „Zimsku priču“, očaravajući portret o bogatom zemljoposedniku i brojnim osobama pod uticajem njegove čvrste ruke. Kritičari se slažu da je reč o Džejlanovom najlirskijem i „najpričljivijem“ ostvarenju do sada, vrednom pažnje svih 196 minuta trajanja. Autor kaže da ova priča o zloupotrebi moći čoveka opsednutog sopstvenim ponosom nije zasnovana na aktuelnim događajima u Istanbulu, već na Čehovljevim pričama. – Ne volim da se bavim političkim pitanjima, već unutrašnjim svetovima junaka – otkrio je novinarima u Kanu.
Nakon sjajnih kritika za svoj rediteljski debi „Tri sahrane Melkijadesa Estrade“ (2005), Tomi Li DŽouns vratio se u Kan neobičnim vesternom „Pratnja“ (The Homesman) u kome mu je partnerka Hilari Svenk. Ona tumači neudatu ženu koja se udružuje sa usamljenikom (Džouns) u praćenju tri mentalno obolele žene na putu od surovog zapada ka civilizovanijem istoku zemlje. – Ne krijem da je skrivena tema američki imperijalizam i potlačenost žena, ali bih radije da film priča o tome – kazao je Džouns u Kanu.
On je priznao da je njegov film nekonvencionalni vestern – ne samo zbog toga što se likovi kreću u suprotnom smeru, već zato što je „putovanje obrnuto od onoga što gledate u filmovima sa vagonima i konjima. Glavna tema su poludele žene, a ne herojski muškarci“, otkrio je autor. Na pitanje koliko je hteo da podvuče potlačenost žena, samo je konstatovao: „Mislim da nema žene u ovoj prostoriji koja se barem jednom nije osetila kao seksualni objekat ili žrtva prostakluka zbog svog pola“.
Osvetnička fantazija argentinskog reditelja Damijana Sifrona, „Divlje priče“, izmamila je uzvike oduševljenja i aplauze na novinarskoj projekciji. Zaplet je sačinjen od šest tematski povezanih priča gde su glavni junaci prevareni ili poniženi a potom kreću u osvetu, često ekstremnih razmera. Iako je među najmanje poznatim autorima u takmičarskm programu, Safron je prijatno iznenadio kritičare koji su njegov film nazvali „zadovoljstvom za gledanje“. Ovaj crnohumorni film, čiji je producent Pedro Almodovar, ima i ozbiljnu poruku o korpuciji, klasnom sistemu i malom napaćenom čoveku.
Kritičari su već zaključili da je ovogodišnja selekcija slaba i, što je još gore, predvidljiva. Od 19 reditelja koji se takmiče za Zlatnu palmu, njih 13 je već bilo nominovano barem jednom: Kronenberg, Godar, Egojan, Li, Louč, braća Darden… Oni najogorčeniji kažu da je takmičenje postalo udoban klub odabranih gde se zvučna imena nikada ne odbijaju. Fremo se brani rečima da ugledni reditelji prave sjajne filmove i da će za njih „uvek biti mesta na festivalu“. Dok je Majk Li to dokazao odličnom biografijom o Vilijamu Tarneru, Egojanov film „Zarobljenik“ kritičari su proglasili njegovim najgorim do sada. Ostali velikani pokazaće šta znaju u nastavku festivala, koji traje do 25. maja.
Izvor: Blic Online /M.Kovačević