VRANJE – Na arheološkim nalazištima na jugu Srbije divlja arheologija je uobičajena, kao i krijumčarenje kulturnog blaga, pa je nemoguće proceniti koliko je vrednih arheoloških predmeta do sada ilegalnim kanalima izašlo iz zemlje, rekao je viši kustos Narodnog muzeja u Vranju Goran Mitrović.

Mitrović, koji je vršio veštačenje i procenu arheoloških predmeta čije je krijumčarenje u Makedoniju pre nekoliko dana sprečila granična policija u Preševu, izjavio je agenciji Beta da je sasvim izvesno da su ti komadi „samo deo šire celine i nekog većeg nalaza za koji zvanična arheologija ne zna“.

– U paketu koji je policija našla kod Preševa bio je karakterističan nakit i predmeti korišćeni za obredne radnje iz 12. do 8. veka pre nove ere, koji su sasvim izvesno sa ovih prostora, sa nekog većeg nalazišta za koji zvanična arheologija ne zna – kazao je on.

Mitrović je dodao da pretpostavlja da ima još dosta takvih predmeta koji su završili u rukama krijumčara. Prema njegovom veštačenju, pronađeni arheološki predmeti vrede više od 23.000 evra, mada je njihova vrednost na ilegalnom tržištu mnogostruko veća, naročito ako su, kako se pretpostavlja, deo neke šire celine.

– Nemoguće je reći koliko je kulturnog blaga iz Srbije završilo u rukama krijumčara, a zatim u privatnim kolekcijama, ali prema nekim procenama, arheološki predmeti se svakodnevno iznose iz Srbije, a krijumčari su najviše zainteresovani za antiku, Grčku i Rim od 4. veka pre nove ere do 6. veka nove ere odakle i potiču najvredniji predmeti – kazao je Mitrović.

Najveća krađa koja je otkrivena u poslednjih 15 godina na jugu Srbije bila je 1995. godine kada su „divlji arheolozi“ u Priboju Vranjskom pronašli 40.000 srebrnih rimskih novčića od kojih je samo 11.000 završilo u vranjskom Narodnom muzeju dok su ostali „nestali preko granice“.

„Najvrednija“ krađa koju pamte u vranjskom muzeju desila se 2003. godine i vezana je za pronalazak 100 izuzetno vrednih novčića iz vremena Derona iz 6. veka pre nove ere, od kojih je 25 završilo u muzeju, a 75 jednostavno nestalo.

– Trenutno radimo arheološka iskopavanja u selu Sebrat u bujanovačkoj opštini koje finansira Ministarstvo kulture. Pre godinu dana kada sam za to pravio projekat nalazište je bilo netaknuto, a sada kada smo počeli radove, ne možemo da dođemo do mesta koje je netaknuto, sve je prekopano – rekao je Mitrović.

On upozorava da je „situacija alarmantna jer ne postoji ni jedno nalazište na jugu Srbije na kome se pojave arheolozi a da već nije prekopano“.

– Arheološko društvo Srbije stalno upozorava na krađu arheološkog blaga koje je važno za kulturu našeg naroda, Zakon o kulturnim dobrima je pokušao to da reguliše, za sada je sve bez uspeha ima ljudi koji godinama bukvalno žive, i to dobro, od krađe i krijumčarenja arheoloških predmeta – rekao je Mitrović.

Od preko 200 vrednih arheoloških nalazišta koje su u nadležnosti Narodnog muzeja u Vranju veći stepen zaštite koji podrazumeva i čuvara jedino ima nalazište „Kale“ kod sela Krševica u bujanovačkoj opštini, gde od 2001. godine traju iskopavanja najsevernijeg grada u Evropi u carstvu Aleksandra Velikog.

Izvor: Glas javnosti/Beta