Прошле недеље, у просторијама Народне Радикалне странке, на дан Св. Три јерарха, промовисана је књига Слободана – Хаџи Илића, Истина о Маринку. О штиву, које говори о страдању појединца и које је својим садржајем заинтригирало јавност, нарочито књажевачку, казивали су рецензенти, Мирослав Манојловић, мр Ранко Стевановић, као и књижевник Небојша Ђорђевић, који је са водитељем програма, Предрагом Ивковићем читао одломке из написаних целина.

«Истина о Маринку», скривана је од грађанства шездесетак година. Само мали број људи знао је све време. Писац ове књиге, Слободан Хаџи – Илић, смело је заронио дубоко да је нађе, кроз море нечовечности, црвено и лепљиво од изгубљених судбина недужних људи, несталих домова, напуштене сирочади.

Историјски роман, Слободана Хаџи Илића, говори нам о животу часног човека, Маринка Стевановића, од рођења, школовања, пресељења, Првом Светском рату, заробљеништву, запослењу, женидби, одгајању и школовању деце, Ранке и Ранка, Другом светском, братоубилачком рату, зверствима. Прича нам и о Маринковом хуманистичкој визији, моралу, о активностима на установљавању читаонице у Горњем Зуничу, изградњи цркава у поменутом селу и Радичевцу, познанству и пријатељству са угледним људима оног времена, о недосањаном сну… Истина о Маринку је роман о страдању човека Маринка Стевановића, зато што је имао веру у људе, без предрасуда, штиво о његовом убиству, губљењу грађанске части, патњи његове породице…

Слободан Хаџи Илић, вешт наратор, нам све то казује, занимљивим, помало чудним, архаичним стилом, који држи пажњу од прве, до последње корице књиге. „Истина о Маринку“ је аутентично штиво, које је аутор ове књиге од поглавља до поглавља потврдио документима и фотографијама, који се налазе на крају романа.

«Истина о Маринку» на унутрашњим корицама књиге говори о великом напору, Маринковог сина, Ранка да врати истину пред лице правде и њиховој великој победи која се очитава у судској пресуди о рехабилитацији, часног човека. Маринка Стевановића.

Рецензент ове књиге, Мирослав Манојловић је између осталог записао:

«Можда би и разумео непријатеље да чине зло. Али, Србин на Србина, брат на брата, на онога ко подиже Цркву – Храм господњи. То никад нећу разумети, али се могу утешити, јер је сам Господ рекао „Долази час када ће свако ко Вас убије, мислити да Богу службу приноси“.

Хвала, храбром, Хаџи-Илићу, што из таме извлачи на светлост сунчеву из најдубљег мрака истину.

Ево мог скромног прилога, да му помогнем, да га охрабрим, јер кола историје су претешка поготову, што су злочинци још живи, џелати су ту око нас.

Маринко је мученик за Србију, без јаука и молбе за милост, јер је Христов, има оно што џелати немају – самог Бога. Зато у њему видим и првомученика Стефана и ђакона Авакума и новомученика Вукашина из Клепеца… А да Маринко сведочи једину истину, видимо када поручује џелатима «видећемо се горе на небесима где је праведни судија и где ће свако добити по својим делима.»

Он је принео, бог одмерио!

Оно што је својом јуначком смрћу стекао, највише је, што се на овој варљивој земљи може стећи – слава. Хиљаде хиљада оних, који су као он уснули верујући џелатима од Зиданог Моста па до Горњег Зунича.

Ово су наши нечујни почасни плотуни за све знане и незнане, Југословенске краљевске војске. На колена браћо и сестре, на колена, држи слогу, а моли се Богу, љуби добро и драгу слободу!»

Програм промоције, која је употпунила прославу славе Народне Радикалне странке, «Три јерарха» музички је обојио Миљан Пујић на гитари изводивши старе српске песме, а књигу «Истина о Маринку» која је одштампана у тиражу 500 примерака потписује «Свен» из Ниша као издавач, Слободан Стојковић као уредник, Милан Ранђеловић је урадио прелом а текст је компјутерски обрадила Слвица Јеленковић, фотографије Зоран Јеленковић, корице Небојша Ђорђевић, док је, Весна Милићевић излекторисала текст.