BRAD BARRON – Tito Farači

Grinič Vilidž, 1956. godina. Raj američke srednje klase. Glorija Baron, elegantna, sa kariranom keceljom oko vitkog struka, stavlja pitu u rernu, ali idila je već u sledećem trenutku raspršena kao mehur od sapunice. Ratoborna bića sa druge planete su odabrala baš taj dan za iskrcavanje na Menhetn

Prva epizoda Brada Barrona pojavila se na italijanskim trafikama u martu 2005. godine, svega par meseci pre svetske premijere dugo očekivanog rimejka Rata svetova. Naravno, ovo nije bila slučajnost. Italijani već odavno kanibalizuju američku žanrovsku scenu, pa je bilo samo pitanje vremena kada će Serđo Boneli Editore pružiti svoju verziju vanzemaljske invazije. Spilbergov film bio je samo neposredan povod.

Veseli četvrtak je do sada štampao prve dve epizode Brada Barrona (Neljudi, Beg sa Menhetna). Scenarista Tito Farači (potpisuje kompletan serijal) čitaocima nudi alternativnu istoriju po kojoj su vanzemaljci sredinom 50-ih godina 20. veka pokorili čovečanstvo.

Glavnu pretnju planu za kolonizaciju predstavlja tvrdoglavi Bred Baron, junak sa licem Džordža Klunija (razlike su taman tolike da se izbegne tužba) i imenom aktuelnog muža Anđeline Džoli. Ovaj prekaljeni heroj iz Drugog svetskog rata je čvrsto rešio da zabiberi čorbu zlim agresorima i u opštem metežu pronađe svoju porodicu, suprugu Gloriju i kćer Lusi. Plemeniti ciljevi, nema šta, ali ne baš lako ostvarljivi.

U Neljudima se ne troši previše vremena na ekspoziciju. Početak invazije vanzemaljaca, spektakularno uništenje Njujorka i zarobljavanje glavnog junaka prikazani su uz pomoć naizmeničnog prospektivnog i retrospektivnog pripovedanja, da bi se priča posle Bredovog bega, na kraju prve epizode, nastavila pravolinijski. Dinamično i bez predaha, Beg sa Menhetna nastavlja započetu narativnu nit i uvodi nove likove i situacije.

Slično kao i u Bartonovom veličanstvenom fijasku Mars napada! (1996), poznata formula o vanzemaljskoj invaziji biva karikirana do granice groteske – vanzemaljski osvajači su, na primer, predstavljeni kao žabolike kreature u odelima kao precrtanim iz prve sezone Zvezdanih staza. Ali, bez obzira na sva preterivanja, strip u prve dve epizode uspeva da sačuva preovlađujuće ozbiljan ton.

Brad Barron predstavlja svojevrsnu enciklopediju naučne fantastike, a omaži poznatim romanima i filmovima su mnogobrojni (Dan kada je Zemlja stala, Ja, legenda, Stvor, Bekstvo iz Njujorka, Dan nezavisnosti, Svemirski vojnici…). Ali, pozajmice ove vrste su očekivane i dobrodošle u stripu koji je stvoren s poštenom namerom da zabavi poznavaoce popularnog žanra, bez pretenzija da pruži novi smisao pojmu naučne fantastike (za to ćemo morati da sačekamo Kameronov Avatar, recimo).

Ono što Brada Barrona razlikuje od ostalih izdanja Veselog četvrtka jeste koncept po kome je serijal oročen na 18 epizoda. Zbog toga priča mora da se prati u kontinuitetu, bez preskakanja epizoda (što manje disciplinovanom čitaocu/ kupcu može predstavljati problem), ali kao nagradu dobijamo promišljenu i zaokruženu epsku priču na blizu dve hiljade stranica.

Ritam izlaženja u Srbiji je tri puta sporiji nego u Italiji (jedna epizoda na svaka tri meseca), što nije najpametnija odluka, ali treba pozdraviti činjenicu da je Brad Barron uopšte i stigao na naše kioske. Ako nas tokom 2009. godine Veseli četvrtak počasti i serijalima Nathan Never i Legs Weaver, domaći poštovaoci Bonelija će imati još razloga za radovanje i kupovinu.

Izvor: Popboks Đorđe Bajić