Desanka, Matić, Krklec, Antić, Veljko, Šegedin, Vorhol, Janika… Ovo je samo manji deo niza od tridesetak imena, prezimena i nadimaka umetnika koji ujedno predstavlja i naslove eseja iz zbirke eseja dr Draška Ređepa Kojih nema (KOV – Književna opština Vršac, 2008). Na novosadskoj promociji nove Ređepove knjige, preksinoć u čitaonici Gradske biblioteke, tražila se „stolica više“, a govorili su pesnik Pero Zubac, književnik i izdavač Nenad Šaponja i sâm autor. Glumac Nenad Stojmenović čitao je eseje iz zbirke, a mladi pesnik Vukašin Vojvodić svoju pesmu posvećenu Ređepu.

Na samom početku, Ređep je predstavio portrete Krleže, Antića, Crnjanskog i drugih, koje je postavio na promociji kako bi ilustrovao ono o čemu je pisao. Inače, naslov Kojih nema parafraza je naslova knjige Aleksandra Tišme Koje volimo i, nešto manje, kao uspomena na Andrićevu Jelenu, ženu koje nema, objasnio je Ređep. Čitanje knjige – on naziva navikom, ovisnošću i erotskim doživljajem, opisujući svoj odnos prema onima o kojima je pisao kao hedonistički. „Najstariji tekst napisan je još 1965. To je, u biti, knjiga o ljudima koji su meni, u određenom trenutku, predstavljali tačke jednog novog okupljanja“, rekao je Ređep, opisujući zbirku kao „mnogo uspomena, mnogo usmenih priča, iza kojih traje ovo nešto malo papira koje sam uspeo da sačuvam“.

– Knjiga je pisana dobro nam znanim, jedinstvenim „ređepovskim“ esejističkim rukopisom, s digresijama koje se ne odmiču od suštine. Briljantnim lirskim pasažima iz sećanja, s manama ljudskim, malo više nego što je to za Ređepa uobičajeno – ocenio je Pero Zubac zbirku, dodajući da je imao prilike da se upozna i druži s većinom ličnosti opisanih u esejima. – Dok sam je čitao, imao sam osećaj da gledam vrhunski urađen dokumentarni film… Ponovo sam se našao u nekim gradovima i predelima, u oživljenim sećanjima. Sve te veličine dr Ređep je vratio u vrelu scenu sadašnjosti. I tek tada stvarno možemo videti koliko nam nedostaju i koliko su nam značili.

Moćan epitaf

Ovo je jedno značajno svedočanstvo o umetničkom postojanju na ovim prostorima, jedan moćan epitaf sveopštoj našoj prolaznosti, knjiga koja nas vodi u putovanje u prostore van nas, ali i u nama samima, rekao je o knjizi „Kojih nema“ Nenad Šaponja, ističući da prepoznatljivost „Draškovog stila“, koji pored svih ostalih podataka, daje čar posebnosti ovoj knjizi.

Izvor: Građanski list Đ. Radojković