Hit izložba: „Tarzan ili Ruso i Vaziri“ u Parizu
Tarzan je postao književni fenomen čim je 1912. objavljena prva knjiga o njemu, a uskoro se pojavio i u stripovima, radio-emisijama, televizijskim serijama i filmovima. Ovaj lik, koji se može naći i na posterima, igračkama i figuricama, na kompakt diskovima, pa čak i u video-igricama, i dalje nastavlja da fascinira i da hrani našu viziju jedne imaginarne fantastične Afrike.
Na izložbi „Tarzan ili Ruso i Vaziri“ Muzej „Muze de ke Branli“ u Parizu, u saradnji sa Međunarodnim centrom za stripove i slike, istražuje mit otelotvoren u ovoj popularnoj ikoni.
Uz pomoć niza predmeta iz kolekcija nekoliko francuskih muzeja, kao i originalnih stripova, fotografija, filmskih inserata, ova izložba publici omogućava da legendu o čuvenom liku Edgara Rajsa Barouza otkrije u kolektivnim slikama i predstavama koje on otelovljava, a koje čine potku nekih od najvećih legendi našeg doba.
Edgar Rajs Barouz nikada nije bio u Africi, ali u stvaranju Tarzanovog lika se inspirisao mnogim legendama, likovima kao što je Mogli, dečak iz džungle u Kiplingovoj „Knjizi o džungli“, mitom o plemenitom divljaku, o izgubljenom raju, o velikom majmunu, pa čak i mitom o Heraklu antičkih Grka. Tarzana je kreirao kao pravog modernog zapadnog superheroja/supermena koji živi u jednoj imaginarnoj i idealizovanoj Africi, u kojoj iz avanture u avanturu dolazi do sve neverovatnijih otkrića.
Barouz je brzo shvatio da umetnost pričanja priče u 20. veku nije ograničena na književnost. Prava na korišćenje svojih romana je prodao holivudskim filmskim studijima i aktivno je učestvovao u njihovim filmskim adaptacijama. Tarzanov lik je otada direktno nadahnuo oko 50 filmova, (uključujući i one čuvene u kojima igraju Džoni Vajsmiler, čiji je Tarzan monumentalan, i Kristofer Lamber koji ga je prikazao kao romantičnog heroja), a takođe i brojne stripove (među kojima naročito treba spomenuti one Barna Hogarta, koga su njegov talenat, nadahnuće i fascinacija telom u pokretu učinili majstorom renesanse stripa i uzorom mnogih kasnijih umetnika), video-igrice, kompakt diskove, društvene igre, pa čak i brojne imitacije ovog lika (Taru, Akim, Zembla, pa čak i Rahan). U današnje vreme Tarzan ostaje lik koji odmah prepoznajemo, zahvaljujući karakteristikama koje čine njegovu ikonografiju: lijane, pregača od leopardove kože i jedinstveni zov.
Izložba „Tarzan ili Ruso i Vaziri“ koncipirana je oko nekoliko tema reprezentativnih za svet čuvenog Barouzovog lika i obogaćena brojnim predmetima iz kolekcija Muzeja „Muze de ke Branli“, Luvra, Muzeja „Muze d’Orsej“ i muzeja iz Fontenbloa, Poasija i Angulema.
Izložba počinje eksponatom koji prikazuje Herakla kako gađa lukom i strelom i koji posetioce podseća na paralelu između dvojice heroja koji su morali da koriste snagu i hrabrost kako bi savladali zlo u jednom imaginarnom i rekonstruisanom univerzumu. Posetioci se kroz izložbu sve više uživljavaju u atmosferu koja odražava Tarzanov svet zahvaljujući specijalno kreiranim originalnim zvučnim efektima, kolekciji stripova (uključujući i originalne crteže Barna Hogarta), prepariranim životinjama i insertima iz holivudskih filmova.
Posetioci Tarzanov svet otkrivaju kroz nekoliko tema u koje spadaju film i Tarzan, džungla, Tarzanova Afrika (sa Zuluima, Masajima, Kikujuima i ljudima-leopardima odevenim u kože velikih mačaka, likovima kao iz lego kockica koji odražavaju kolonijalnu maštu), sin majke prirode (u paraleli sa mitom o Romulu i Remu) i Tarzanovih 12 podviga (kojima se aludira na mitskog heroja Herakla) i spasioca džungle (ekološki nastrojenog protivnika lova koji se bori protiv trgovaca slonovačom i drugih trgovaca robovima koji su u to vreme bili popularni), kao i brojne parodije Tarzana.
Izložba se završava robotom iz filma „Metropolis“ (Fric Lang 1927), simbolom mehaničkog heroja koji napada urbani pejzaž. Tarzan predstavlja antirobota, nagog čoveka suočenog sa dekadencijom savremenih gradova.
Edgar Rajs Barouz
Edgar Rajs Barouz rođen je 1875 u Čikagu. Najpre je želeo da stupi u vojsku, ali od te namere je odustao nakon što nije prošao prijemni ispit za „Vest point“.
Nakon toga je radio niz poslova na kojima je stekao sklonost ka avanturi. Između ostalog, bio je i kondukter u vozu i kopač zlata. Počeo je da piše i 1912. je u časopisu „Ol stori“ objavio svoj prvi roman „Pod Marsovim mesecima“. U oktobru iste godine objavljen je i „Tarzan među majmunima“, prvi od 26 romana o čuvenom čoveku-majmunu. Barouz je umro 1950, objavivši za života više od 90 romana.
Izvor: Blic Online CDC/DM