Lopovluk

PHOTO: STOCK

Grčka i Velika Britanija ponovile su u subotu uveče, na glamuroznom otvaranju novog Muzeja Akropolj u Atini, stavove u vezi sa dugogodišnjim sporom o takozvanom Elginovom mermeru – delu friza iz Partenona koji se nalazi u Britanskom muzeju već gotovo dva veka

Glamurozna ceremonija otvaranja dugoočekivanog novog Muzeja Akropolj u Atini, u prisustvu najviših grčkih zvaničnika, predstavnika vlada tridesetak zemalja, UNESCO i Evropske unije, obeležena je ponovljenim grčkim pozivom Britaniji da joj vrati čuveni friz iz Partenona, ali i tvrdim stavom Britanskog muzeja da to ne dolazi u obzir.

Na svečanoj ceremoniji otvaranja Muzeja Akropolja, koja je kasnila par sati, a prenošena je na televiziji i internetu, grčki predsednik Karolas Papuljas rekao je da je vreme zalečiti rane antičkog hrama i vratiti 2.500 godina stare delove friza, poznate kao Elginov mermer.

„Ceo svet danas može da vidi najznačajnije skulpture Partenona zajedno, ali neke i dalje nedostaju. Vreme je zalečiti rane tog spomenika, vraćanjem mermera koji mu pripada“, poručio je Papuljas.

I grčki ministar kulture Antonis Samaras rekao je da Muzej Akropolja predstavlja vrhunac umetnosti i da sada više nema nikakvih razloga da Elginov mermer ostane u Britaniji.

Elgin je odneo mermer iz Partenona po odobrenju tadašnjih otomanskih vlasti, a Britanski muzej decenijama je odbijao da ih vrati, između ostalog, i pravdanjem da Grčka nema odgovarajući prostor da ih smesti.

Otvaranju novog Muzeja Akropolja nije prisustvovao niko iz britanske vlade, a najviši gost iz Londona bila je potpredsednica Odbora poverenika Britanskog muzeja Boni Grir , koja je rekla da više nego ikad veruje da Elginov mermer treba da ostane u Londonu, gde je izložen u međunarodnom kulturnom kontekstu.

Predstavnica Britanskog muzeja ponovila je da je moguća pozajmica spornog mermera Grčkoj, ali samo ako Atina prizna da je deo friza Partenona (75 od ukupno 160 metara) u britanskom vlasništvu.

Umesto mermera odnetog iz Partenona, u novom Muzeju Akropolja smeštene su kopije, rađene prema elementima koji su ostali u Atini, kao i kopijama mermera koji je u Londonu.

Moderna zgrada od stakla u podnožju Akropolja nova je kuća za 350 skulptura i drugih delova basnoslovne baštine iz zlatne ere atinske demokratije. To blago do sada je čuvano u malom muzeju na vrhu Akropolja, koji je otvoren još 1874. i preuređen 50-ih godina 20. veka.

Direktor novog Muzeja Akropolj Dimitris Pandermalis rekao je na otvaranju da to zdanje, za čiju je izgradnju utrošeno 130 miliona evra, omogućava „ispravljanje varvarske greške“ iz prošlosti.

Arhitekta novog muzeja Bernard Čumi istakao je da to zdanje predstavlja divno mesto za predstavljanje narativa friza iz Partenona, čak i sa plastičnim kopijama originala koji se nalaze u Londonu.

Partenon je podignut u petom veku pre nove ere, kao hram boginje Atine, i najznačajnija je sačuvana građevina klasičnog stila, koji se smatra vrhuncem razvoja dorskog stila.

Friz Partenona bio je gotovo netaknut do 1687. godine, kada je tursko skladište municije, koje se nalazilo unutar zdanja, pogođeno mletačkim granatama.

Dugoočekivani novi Muzej Akropolja otvoren je 188 godina nakon proglašenja nezavisnosti Grčke, 33 godine nakon odluke Konstantinosa Karamanlisa o njegovoj izgradnji i 27 godina od kampanje Meline Merkuri.

Novi Muzej Akropolja biće otvoren do 23. juna i za najširu javnost, ali samo za posetioce koji su nabavili ulaznice preko muzejskog sajta (www.newacropolismuseum.gr), dok će prodaja karata u samom muzeju početi 24. juna, po ceni od jednog evra do kraja godine.

Izvor: e – Novine