Otvoren novi muzej u Atini koji je posvećen antičkim delima
Ispod Akropolja, a ispred Partenona ovog leta osvanuo je novi muzej. Namenjen je isključivo za izlaganje antičke skulpture, a projektovao ga je švajcarski arhitekta globtroter Berbard Čumi zajedno sa svojim grčkim kolegom Mihaelom Fotijadisom. Izgradnja novog atinskog hrama trajala je osam godina, a u njega je do sada uloženo 130 miliona evra.
Novi atinski muzej je hipermoderan iako su u njemu pohranjene antičke statue, reljefi i sitna plastika. Istovremeno je i minimalistički, što ga čini dodatno upadljivim budući da se nalazi u samom srcu najstarijeg atinskog kvarta. U muzeju je antički mermer postavljen na postolja od betona, dok se na staklenim fasadama oslikava profil Partenona. Fragmenti statua deluju kao da plešu u vazduhu, dok u smiraj dana mermerne statue devojaka u tunikama i arhajske kurose obasjavaju veštačka svetla. Sve je u funkciji scene koja posetioce treba da prebaci u drevnu prošlost.
Muzej obuhvata površinu od 25.000 kvadratnih metara, od kojih je 14.000 namenjeno za izlaganje. Inaugurisan je u junu, velelepnom ceremonijom za koju je izdvojeno čak osam miliona evra. Mihael Fotijadis je tim povodom novinarima objasnio ideju projekta sledećim rečima: „Kada je naš projekat 2000. godine pobedio na konkursu za izgradnju novog muzeja, neki arheolozi su nam ipak sugerisali da ga bar malo doteramo da podseća na neoklasiku. Bili smo, međutim, u potpunosti dosledni projektu: imali smo na umu palatu koja bi sačuvala duh antičke skulpture, matematički precizno kakva je i sama bila.“
U tom smislu i materijal koji je korišćen za izgradnju, beton i mermer, odabran je prema pomenutoj ideji antičkog sklada. Crni mermer je dobavljen iz Makedonije, a ružičasti sa Peloponeza. Staklo, pak, ima ulogu fantastičnog ogledala, tako da gledalac stiče utisak da muzej uopšte nema zidove. Ulaznica za muzej je samo jedan evro, a očekivani broj gledalaca deset hiljada dnevno!
Prvi nivo muzeja drže betonski stubovi koji počivaju na arheološkim ostacima. Gornji sprat ima dva nivoa i u njemu su izložene skulpture pronađene na Akropolju uključujući i karijatide koje su krasile trem. Na gornjem spratu smešten je mermer sa Partenona koji je i najupadljiviji. Od 93 mermerne ploče friza koje se nižu jedna za drugom, samo 36 potiču iz Atine, jedna je iz Luvra, dok je 56 rekonstruisano prema originalima koji se čuvaju u Britanskom muzeju u Londonu gde ih je u XIX veku pohranio lord Elgin, to jest Tomas Brus, tadašnji britanski ambasador u Otomanskom carstvu.
Grčka je, naime, više puta do sada (bezuspešno) tražila nazad originalne frizove od Britanskog muzeja. Odgovor koji joj je vazda stizao glasio je da ih neće dobiti sve dok ne podigne muzej u kome ih može adekvatno čuvati. Sada kada je muzej konačno otvoren, restitucija bi mogla biti obavljena. Stari, mračni muzej Akropolja nalik na magacin više nije prepreka datom obećanju. Štaviše, prema projektu, novi atinski muzej može da izdrži zemljotres od 10 stepeni Rihterove skale, što u istoriji čovečanstva još nije zabeleženo.
Sve pomenuto, ipak, nije sprečilo stanovnike starog jezgra da protestuju protiv zidanja novog muzeja. Kompozitor Vangelis (Kaculis) protivio se gradnji iz straha da bi njome mogla biti demolirana njegova vila u neoklasičnom stilu. Čak je pokrenuo veliku kampanju i preko novina u koju su se uključili brojni vlasnici kuća u kvartu. Potkačen je i duh svetog Fidije, naknadno optuženog da je prisvojio deo zlata namenjenog za izgradnju Partenona.
Ako je suditi po istorijskom iskustvu, Čumi i Fotijadis ne moraju da brinu. Protiv zidanja Ajfelove kule bila je većina stanovnika Pariza, a samo nekoliko godina nakon inauguracije svi su je prihvatili kao da je oduvek tu.
Glave ratnika u Londonu, noge u Atini
Do 1804. godine Elginov tim je potpuno skinuo i rastavio više od polovine skulpturalnih ukrasa Partenona. Takozvani Elginov mermer čini 17 kipova sa Partenona, 15 (od ukupno 92) metopa sa prikazima bitke između Lapita i kentaura i 75 (od 160) metara partenonskog friza. Ostatak čine dve karijatide sa Erehteona, četiri ploče iz hrama Atene Nike, arhitektonski fragmenti Partenona, Propileja, Erehteona, hrama Atene Nike i Atrejeve riznice iz Mikene. Friz sa scenama rata u novom akropoljskom muzeju prelomljen je na pola: torza i glave ratnika i konja su u Londonu, a noge su u Atini.
Dom za 4.000 eksponata
Novi muzej na Akropolju je danas dom za oko 4.000 eksponata iz perioda od VII veka pre n.e. do helenističkog razdoblja (323-146. pre n.e.), sa centralnim mestom koje zauzimaju artefakti iz atinskog zlatnog doba u vreme vladavine Perikla (495-429. pre n.e.). Veliki deo njih nikada pre nije bio izlagan zbog manjka prostora u prenatrpanom starom muzeju na Akropolju (otvoren još 1874). Deo nove postavke su i male skulpture koje su nedavno vraćene iz Italije, Vatikana i Nemačke.
Izvor: Blic Online M. Marjanović