Dragoslav Mihailović, laureat nagrade „Stefan Prvovenčani“
„Obradovala me nagrada ‘Stefan Prvovenčani’, ona znači da me ljudi nisu zaboravili, znači da su moje knjige nekome bile važne“, izjavio je za „Blic“ akademik Dragoslav Mihailović, koji je u okviru Raških duhovnih svečanosti primio nagradu „Stefan Prvovenčani“ za celokupan književni opus i za dubok trag koji je ostavio u srpskoj kulturi. Mihailoviću je medalju uručio prošlogodišnji dobitnik nagrade Danko Popović.
Da li je roman „Kad su cvetale tikve“ vaše životno delo?
– Nije. Mislim da je moja najbolja knjiga „Petrijin venac“, ali podaci kažu da su „Tikve“ objavljene u više primeraka i više izdanja, te je ta knjiga popularnija kod čitalaca.
Roman „Kad su cvetale tikve“ objavljen je do sada u 27 izdanja, a „Petrijin venac“ u deset izdanja. Da li neka od te dve knjige kod vas ima posebno mesto?
– Volim obe knjige, čak neskromno mislim da između tih mojih dvadesetak knjiga nema loših i slabih. Uvek sam se trudio da uradim to najbolje što sam mogao. Čini mi se da sam uspevao u tome.
Kako gledate na protekli XX vek i na to da ste bili zatočenik na Golom otoku?
– Dvadeseti vek je vek totalitarizma, ali totalitarizam i dalje vlada svetom. Vlada veliko nerazumevanje i traju ratni sukobi. To me ne ispunjava optimizmom. Situacija u našoj zemlji nije najbolja. Valjda ćemo preživeti.
Da li želite da Srbija uskoro bude u Evropskoj uniji?
– Ne pratim te stvari. To su neke parole koje ne znače mnogo. Smatram da bi za Srbiju bilo dobro da bude tretirana onako kako se tretiraju ozbiljne zemlje, a da li će se to desito, zaista ne znam.
Jednom ste izjavili da ste napisali knjige zbog kojih možete da šetate belom linijom od Palate Albanije do Slavije. Godi li vam takav status među čitaocima?
– Istina je to. Mogu tako da šetam. Prepoznaju me čitaoci.
Imate li kontakte sa čitaocima?
– Da, i volim da se srećem sa ljudima i da razgovaram. Volim da kontaktiram sa mladima, sa srednjoškolcima posebno. Slušam od profesora i od srednjoškolaca da im je moj roman „Kad su cvetale tikve“ omiljena lektira i to me raduje. Da se ponovo rodite, da li bi ponovo pisali romane?– Da, opet bih bio književnik. Ja sam odlučio da budem književnik kada sam imao osam godina. Sada punim 78, dakle sedam decenija sam pisac.
Da li će uskoro izaći neka vaša nova knjiga?
– Neće. Imam neke pripovetke, ali knjiga još nije formirana – videćemo šta će biti od toga.
Na uručenju nagrade ste rekli da vam je drago da nagradu primate upravo u gradu Raškoj, zašto?
– Zato što je Raška dala mnoge značajne pisce: Milisava Savića, Milicu Novković, Slobodana Rakitića…
Izvor: „Blic online“ Enes Halilović