Izveštaj sa Takmičenja za najboljeg slem pesnika Srbije.

Uništavanje srpske satire preko ogromnog isticanja i preferiranja najčešće seksističkog i američkog rečnika u kafeu Bistro u ponoćnim satima a sve to u organizaciji Društva književnika Vojvodine je spuštanje umetnosti na nivo sporta bez fer pleja. određeni glasovi koji se čuvaju u establišmentu rukovodstva služe za pomeranje kandidata na rang listi. i prošle i ove godine upravo su ti glasovi odlučivali o ishodu. Kasni noćni sati (23h) za tzv. slem a sve u prostoru kafane onemogućavaju pristojne takmičare da pozovu pristojnu publiku. A upravo se publici daju papirići kojima glasaju za slematične. Da li je slučajnost da crveni papiri donose najviše glasova u ovom kontekstu je čak sporedna stvar. u sociologiji kulture i kulturnoj politici kao nauci ovakvi primeri “kulturnih“ događaja zovu se kooptiranje. Taj pojam označava organizaciju protesta (u ovom slučaju takmičenja u angažovanoj, protestnoj poeziji) od strane vrha tj. odgore da bi se stvarni slematični ili satirični pečat jednog vremena stavio u drugi plan ili čak omalovažio a svakako destabilizovao. Interesantno je za primetiti da se ni u jednom trenutku ovog slematičnog kult. događaja ne pominje reč satira. Ako uzmemo u obzir da je srpska satira jedna od vodećih u Evropi (pa i naš satirični aforizam koji je poštovan od najuglednijih evropskih teoretičara kulture kao prvi i skoro nezamenjiv) moramo se itekako zamisliti nad našim zvaničnim pristupom ovoj tematici. jasno je i za očekivati da vlast ni jedna pa tako ni sistemski menadžeri kulture ne vole istinsku satiru, jer ona voli da upozorava na propuste od gore, ali nije, nikako nije jasno zašto našu satiru treba potpuno srozati i čak preskakati ili uništiti čak sam pojam satire potpuno ga zamenjujući američkim pojmom “slem“. Ej, da je to bar bio i američki slem ne bi taj događaj u kafeu “Bistro“ ni bio toliko strašan. Jedan deo publike izmrcvaren viđenim sadržajima u polufinalu takmičenja sledeće večeri na finalu se nije ni pojavio. Al ipak bilo je i uporne publičice (nepotkupljene pićem) koja će svakako umeti da prepriča da je tamo videla i čula gomilu pesama o kurcu i pički, jebanju (izvinjavam se zbog rečnika ali kako drugačije da vam prenesem atmosferu ako ako ne koristim izraze koji su se vrlo često koristili u pesmama takmičara koje žirij i vrh rukovodstva DKV-a svesrdno podržavaju kao vodeći slem, protestno stvaralaštvo u Srbiji. Na kraju, ipak, srećom, nisu toliko daleko otišli da daju i pobedničko mesto ovoj pesničkoj terminologiji pa je pobedila pesma – aluzija na popovsko pevanje. A sve to u Finalu koje je održano uoči velikog pravoslavnog praznika ,28.08. delovalo je kao slaba uteha. Znamo i sami da su popovi nekad pa i često, s razlogom predmet obrade satiričnog pera ali… Ali mogli smo se setiti bar nekih manastira i monaha koji ne žive popovski pa izbeći nekako ovo preterano forsiranje seksističkog sranja u okviru tzv. našeg slema… Bilo je tu svega pa i nekoliko takmičara repera koji su odabrani od strane žirija i takoće ušli u ovaj uži izbor za ovaj “trendi“ događaj. Novosadska publika ima dobre živce što nije loše ako uzmemo u obzir da je 21. vek obeležen mnogim nervnim i mentalnim poremećajima što je uzročnoposledično stanje sa pristupom vrednosnom sistemu veka i sveta.
Ipak, JutJub je srećom objavio jedan kratak ali vrlo dobar segment pristojnijeg dela ovog takmičenja.Tim snimkom će se u javnosti oprati bar dva kilograma časti smeštenih u obrazu organizatora.

S poštovanjem
M. Jagnjatović
Profesor građanskog vaspitanja