Teofil Milenković

MLAĐANI Teofil Milenković i ove godine je priredio Beograđanima nezaboravan nastup u Starom dvoru, obnavljajući i nastavljajući tradiciju četrnaestojanuarskih koncerata koju je na istom mestu negovao njegov proslavljeni brat Stefan.

Malom violinisti velikog talenta na podijumu se pridružilo dvanaest prijatelja – uz još četvoro violinista, članova gudačke grupe „Versus“ i Teofilovog oca Zorana koji njom rukovodi, bili su tu i njegova majka Marija Karla Mihelčić, petogodišnji brat Atanasije sa violončelom i šestogodišnja sestra Timosena, kao i dve mlade beogradske umetnice: pijanista Ljubica Okilj i violinistkinja Una Stanić, gošća iz Slovenije Katarina Zupan i vrsna italijanska pijanistkinja Darija de Tomazo.

– Insistiram na internacionalizaciji ovog događaja i istrajavam u svojoj želji da i na ovaj način promovišemo i podržimo i druge mlade muzičare – kaže Zoran Milenković. – Ipak, sve je to bio samo ram za sliku zvanu Teofil Milenković: ostali muzičari trebalo je da „daju težinu“ nastupu, pa možda i da mu malo olakšaju, omoguće da predahne u pauzama. Međutim, Teofil je „kao veliki“ sve vreme ostajao na sceni bilo kao solista, bilo uspostavljajući dijalog sa orkestrom, i priuštio Beograđanima nešto više od sata intenzivnog muziciranja.

Zoran Milenković dodaje da planirani naziv „Teofil i prijatelji“ podrazumeva bar minimalno proširivanje projekta, čiji je cilj da omogući zaista specifičan duhovni susret visokog umetničkog nivoa, u prestižnom prostoru Starog dvora koji zaslužuje negovanje jedne ovako lepe tradicije.

Mali Teofil, koji je u Beogradu, 11. januara proslavio deveti rođendan, strašno je ponosan na to što jeste – što uspeva da se muzikom obrati ljudima na pravi način, ali i na svoje korene. Roditelji su i ovog puta – i to zbog zime, jedva uspeli da ga odvrate od posete Oplencu, gde je za proleće planiran kratak simboličan Teofilov nastup nad grobovima naših velikana.

– Isto tako, velika mu je želja da ode da poseti Titov grob, jer je čuo o njemu – iako mu mi o tome nismo pričali. Uporno izražava tu želju, mada ne zna ko je bio Tito niti zna šta je uopšte grob, jer nikada nije bio ni na jednom. Znam da možda i reskiram vodeći ga, recimo, u kragujevačke Šumarice, ali želim da ga sve te posete ne samo očvrsnu, već na neki način i omekšaju u životu – kaže Zoran, objašnjavajući da je mali Teofil veoma emotivna i kompleksna ličnost koja, baš kao što ima „ugrađene“ gene za muziku, ima i te „duhovne“ gene koji ga neraskidivo vezuju za istoriju njegovog naroda, te da njegova umetnička zrelost neminovno povlači i zrelost druge vrste.

– Teofil već uveliko svira dela koja mnogi violinisti ne savladaju nikad, ni u zrelosti, a isto tako kao što se identifikuje sa velikanima muzike, tako se na jedan plemenit i zreo način identifikuje i sa velikanima naše istorije – objašnjava njegov otac. – Mi ga ne indoktriniramo; on na jedan zreo, realističan način shvata politička previranja, od Balkana do Avganistana, bez opasnosti od nacionalizma.

Zoran Milenković priča kako je posle Teofilovog koncerta u jednoj od zemalja NATO, malom violinisti i njegovim roditeljima prišao potreseni pukovnik avijacije te države, izvinjavajući im se što je bombardovao njihovu Srbiju, i zaključuje: – Takvi momenti su božanstvene stvari, istine koje mi ne krijemo od sina, već smatramo da ga oplemenjuju.

VELIKI UČITELJ
SUDBINSKO određenje vrsnog violiniste i kompozitora Zorana Milenkovića svakako je – pedagog. Ovaj veliki učitelj „stvorio“ je proslavljenog Stefana koji je u SAD i na Džulijard „izručen“ kao kompletan umetnik i sasvim autentičnog Teofila kojeg od četvrte godine prati etiketa muzičkog genija. Ali i ostala deca su mu talentovani muzičari, kao mali Atanasije, koji po majci „vuče“ i slovenačke korene.

Izvor: Večernje novosti Marina Mirković