Dokumentarci Olivera Stouna
Oliver Stoun, trostruki osvajač „Oskara“ za režiju, najavio je da priprema desetočasovni ubrzani kurs iz istorije 20. veka koji će krajem godine biti prikazan na američkom TV kanalu „Šoutajm“.
U karijeri dugoj skoro 40 godina, Stoun je od političke kontroverze napravio umetničku formu. Uznemirio je finansijere jetkim portretom zaposlenih na Volstritu, konzervativce načinom na koji je prikazao Fidela Kastra, Uga Čavesa i Džordža Buša, a demokrate svojim teorijama zavere o atentatu na Džona F. Kenedija. Sve to mnogima će izgledati kao obična čajanka kad njegovo sledeće ostvarenje bude stiglo na ekrane.
Stoun je najavio da će njegov 10-časovni ubrzani kurs iz istorije 20. veka predstavljati protivotrov za netačnosti i predrasude prisutne u konvencionalnoj istoriji koja se uči u američkim školama i propagira preko mejnstrim medija. Naslov serijala daje nagoveštaj šta nam se sprema: „Tajna istorija Amerike Olivera Stouna“.
Sam reditelj je na konferenciji za TV kritičare u Pasadeni dodatno obrazložio svoje stavove, čime je otvorio pravu Pandorinu kutiju. Počeo je pričom o Hitleru: „On je tokom cele istorije bio žrtveni jarac i njegov lik je korišćen na jeftin način.“
„Staljin je sasvim druga priča. Nije mi namera da ga prikažem kao heroja, ali želim da rasvetlim neke činjenice. On se više od bilo kog drugog borio protiv nemačke ratne mašinerije.“
Potom je dodao da će u dokumentarcu obraditi lik i delo Mao Cedunga, Džozefa Makartija i Harija Trumana, za čijeg je predsedničkog mandata 1945. godine bačena atomska bomba.
Od svih potencijalnih oluja koje bi mogle da nastanu oko Stounove „Tajne istorije“, epizoda o Hitleru za sada deluje kao najzapaljivija. Reditelj je izjavio kako „ne možemo da okarakterišemo ljude samo kao ‘dobre’ ili ‘loše’. Hitler je proizvod niza akcija. Treba znati uzroke i posledice. Ljudi u Americi nemaju pojma, na primer, kakva je veza između Prvog i Drugog svetskog rata.“
Nagoveštaj isticanja dobre strane nemačkog diktatora koju Amerikanci do sada nisu videli deluje preterano radikalno čak i za Stounovu reputaciju autora bez dlake na jeziku. Ovaj ispad je naveo Pitera Kuznika, rediteljevog saradnika na projektu i profesora istorije na Univerzitetu u Vašingtonu, da objasni kako „nije istina da ćemo predstaviti Hitlera u pozitivnom svetlu, ali ćemo ga opisati kao istorijski fenomen“.
Čak i ovako relativistički pristup Hitleru kao proizvodu svoga vremena, jednako kao pojedincu koji je bio otelovljenje zla, bez sumnje će predstavljati vruć krompir. Stoun je rekao da će, slično tome, i Staljina staviti „u kontekst“. „Hodao sam u Hilterovim i Staljinovim cipelama i razumeo sam njihove gestove. Ne možete objektivno da pristupite istoriji ako ne saosećate sa osobom koju možda i mrzite.“
Udarac na bogataše
Možete misliti šta god hoćete o Oliveru Stounu, ali niko ne može reći da je išao linijom manjeg otpora. U karijeri punoj kontroverznih ostvarenja samo je film iz 2006. „Svetski trgovinski centar“, o 11. septembru, imao jednako veliki uspeh kod kritike, u bioskopima i među političarima. Reditelj se vratio na stare staze oštrim portretom Džordža Buša u filmu „W.“ (2008), a zatim snimio dokumentarac „Južno od granice“ (2009), gde je predstavio Uga Čavesa kao šampiona siromašnih, pojavivši se na premijeri u Veneciji ruku pod ruku s njim.
Izvor: Blic online Miona Kovačević