Срђан Симеуновић Бонаћо рођен је 1976 године у Краљеву. Добитник је књижевне награде ,,Богдан Мрвош,, за 2008 годину ( за циклус песама ,,Гираре Морте,,), коју Књижевни клуб Краљево додељује најбољим младим песницима.
2011 г. објављује своју прву збирку поезије под називом ,,Окрњени креденац,, у издању Књижевне омладине Србије.
Живи и ствара у Сирчи.
GITARE MORTEi
Дах из твојих уста
са шест крила лети
дрхтаји су немир
пребијеног прста
слушао сам корак
што анђеле срети
кад су пошли да ме
откују са крста.
Кад спаваш у крилу
снови су ти сузе
калем што те роди
тек ће да процвета
док не оста сама
рука што те узе
испод и изнад
наслућеног света.
PANTA REI
Прљаве ноге
по блату газе
пролазе стазе
људи пролазе.
Прљаве кише
на стазе падају
падају кише
и људи падају.
Прљаве реке
с извора извиру
док реке теку
људи умиру.
НАЈЉУБАВНИЈА
Убијте ме као неког
ког убише зли крвници
ком од усне даље неће
одјекнути болни крици
чије ће се руке дићи
и предати срце саме
чији корак неће стићи
да побегне из те таме.
Убијте ме као неког
ког ће примит земља црна
и неће му бити тесна
и никнут ће из тог зрна
нова туга једна песма
коју слушат нико неће
све од таме биће црње
нек на гробу не расте цвеће
прекриће га коров трње.
Убијте ме као неког
вама страног и далеког
луталицу и незнанца
убијте ме сада младог
да не живим живот старца.
Убијте ме кад вас молим
јер убицу ја не кривим
нека умрем сад кад волим
него једном сам да живим.
КЛОНУЛЕ РЕЧИ
Ту где су клонуле речи
рањено псето цвили
чудан се сок из ока гњечи
и гладан црв по телу мили.
Блато и муљ јастук му глави
тресе га жеђ док крв цури
последњи дах поглед му дави
последњи корак крај њега јури.
То газдарица немарна млада
не виде занесена својим ходом
пријатеља свог што настрада
замућено око прљавом водом.
Ту слику гледам ко да је знам
не справише лек који то лечи
то псето некад био сам сâм
у мени клонуше све речи.
КАД СУ ЈЕ ОДВЕЛИ
Какво ли је небо
изнад њене главе
да ли истом сликом
око њено боји
овога ми пива
и ове ми браде
апостол свих јада
покрај мене стоји.
ЕЛИКСИР ВЕЧНОСТИ
Киша спира с града
све окове лета
устајала поподнева
гасе се у налету ветра
мутним очима наздрављам
пролазности сиротиње
док ме болесног оздравља
пар капи црног из Љубостиње.
Сећам се векова
који ће са тобом доћи
где си сакрила откуцаје
који пут цртају
остаћу заувек жељан
твог додира милостиње
кад ме полију белог
капима црног из Љубостиње.
КРЧМА КРАСИВАЈА
Подно планине
чије име гледа
у сеоској крчми
учитељица музике
жање хлеб нотама
брадати дрвосеча секиром
дланове у астал урезује
изврнутих модрих капака
нежење помаму сликају
да успава јутро
келнерица балалајку штимује
док разиграни бодежи погледа
падају по дрвеном патосу
каљавим цокулама украшеним.
У сеоској крчми
подно планине
чије име завирује
сваке ноћи трампе живот
за фуруну срца.