Kada bi se ovoga trenutka vanzemaljci spustili na Zemlju, bila bi to naravno vest milenijuma. Međutim, verovatno mnogi na Zemlji ne bi bili naročito iznenađeni. O tom istorijskom susretu civiliozacija i njenim posledicama već je toliko napisano i snimljeno SF filmova da smo i nesveno za to već svi spremni. Šta više, znamo i to, ako nas ne bi odmah uništili, u boljoj varijanti došli bi da nam ponude ruku spasa. Kako se stavri razvijaju, na svim poljima ljudskoj vrsti će tako nešto, moguće je, opet, vrlo brzo biti preko potrebno.
Najnovije „upozorenje“ stiglo nam je sa, u svetu i kod nas aktuelnim, SF filmom „Dan kada je zemlja stala“ reditelja Skota Deriksona sa Kianu Rivsom i DŽenifer Koneli u glavnim ulogama, uz koje igraju i Keti Bejts, DŽejdem Smit i DŽon Kliz.
Reč je o rimejku istoimenog i po mnogo čemu antologijskog filma Roberta Vajza iz 1951. godine nastalog po kratkoj priči Harija Bejtsa „Oproštaj od gospodara“. Deriksonova apdejtovana verzija film trenutno je na vrhu američke boks ofis liste. Od 12. decembra, kada je tamo ušao u bioskope, zaradio je više od 30 miliona dolara (u njega je inače uloženo oko 75) a kritike su više loše nego dobre.
Po svemu sudeći, da zanemarimo kritičare (koji kažu da je ovo još jedan od primera kao je danas lako napraviti haj – tek rimejk, ali nije lako postići da on bude dostojan orginala ili još i bolji od njega) izgleda da i Deriksonov „Dana kada je zemlja stala“, kao njegov prethodnik s početka pedesetih, pogađa prave žice ovovremene publike.
Ako su pre gotovo šest decenija Zemljani bili prestravljeni mogućnošću samouništenja u nuklearnom ratu i imali veliko nepoverenje prema političarima danas, iako ta opasnost nije definivno otklonjena, katastrofa, ne zna se koliko bliska, preti – zagađenje će nam doći glave a političari, kao glasnogovornici finansijskih vladara sveta, zapravo malo toga i sporo preduzimaju. Drugim rečima, pedesetih se jedan od najpoznatijih vanzemaljaca popularne kulture, Klatu, na Zemlji obreo da onemogući atomski armagedon tako što će najpre uništiti ovu našu inteligentnu i toliko glupu vrstu. Danas, Klatu, otelovljen u Kianu Rivsu, ima isti zadatak, jer Zemljani zagađujući uništavaju planetu i to jednu od retkih u univerzumu na kojoj je moguće održanje života. Šta se dalje dešava u oba ova filma, najbolje je da sami otkrijete.
Jedan od uglednih američkih filmskih kritičara primetio je povodom ovog rimejka da „Dan kada je Zemlja stala“ kao da najpre sugeriše da se glasa za Ala Gora, dok drugi sumnja u ovakvu vrstu angažmana i smeta mu što film tako eksplicitno poručuje „spasimo planetu da bismo spasli sebe“. Treći filmoznalac, sit svega pa i samog filma, kaže da bi izbegao čuvenu Klatuovu rečenicu izgovorene na vanzemljskom: „Gorat, Klatu beorad nikhto“ i nastavio bi sa uništenjem ljudi jer svakim danom pokazujemo da u suštini nismo sposobni da se menjamo. „Zaslužujemo da budemo počišćeni zato što smo duboko egoistični šupci kojima su na prvom mestu samo najuži lični ciljevi“, poručuje gnevni filmski kritičar.
Ovaj film, kao i još mnoge nove iz ponude velikih (američkih) filmskih studija, Novosađani danas ne mogu, i ko zna koliko još neće moći da vide u nekom pravom bioskopu u gradu. Samouništenje je, dakle, već počelo, pa naša parola glasi: vanzemaljci, prvo nam spasite bioskope!
Izvor: Danas Vladimir Crnjanski