„Indijana Džons i Kraljevstvo kristalne lobanje“
Režija: Stiven Spilberg, uloge: Harison Ford, Kejt Blenčit, Šija Labef, Džon Hart…, trajanje: 124 min, proizvodnja: SAD 2008.

Dobro de, možda stvarno niko nije objasnio Džordžu Lukasu i Stivenu Spilbergu da je takozvani hladni rat završen, bar u onom vidu kako je to predstavljeno u njihovom najnovijem poduhvatu „Indijana Džons i Kraljevstvo kristalne lobanje“, koji posle nedavne svetske premijere u Kanu, sada hara planetarnim bioskopima.

Doduše, gde ste čuli da bi seksepilni profesor arheologije, mogao da se okuša u današnjem „Ratu protiv terora“ kada je u svoju prvu veliku avanturu – „Otimači izgubljenog kovčega“ (1981) krenuo tokom 1936. godine pa bi danas, u eventualnom susretu sa talibanima i Al-Kaidom, imao više od sto godina. Dakle, Lukas (koscenarista i producent) i Spilberg (reditelj), sveli su se na jedino moguće – da svog iovako vremešnog junaka, posle skoro 20 godina od poslednje avanture zvane „Indijana Džons i poslednji krstaški rat“ (1989), sada fizički smeste u razdoblje intenzivne američke protivsovjetske paranoje i histerije i Makartijevog „lova na crvene veštice“.

Pustolovni i naočiti Indijana Džons i dalje je oličen u liku i telu legendarnog Harisona Forda (66) koji, gle čuda, uopšte nije ostario. Podmladili su ga specijalni efekti i sva nova čuda uznapredovane digitalne i montažne tehnologije iz kuhinje Spilberg-Lukas, kojim i ovaj, četvrti film iz kultnog serijala, obiluje.

U najkraćem, dvojac Lukas-Spilberg, postavljaju gledaoca u poziciju učesnika u velelepnoj, 124-minutnoj cirkuskoj predstavi. Svi su u svakom trenutku svesni prisustva raznorodnih trikova, s tim što nema mađioničara i magije već virtuozne montaže i kompjuterskih čudesa koja su, doduše, već viđena i u „Transformersima“ ili „Umri muški 4.“.

U sva četiri filma iz serijala o Indijani Džonsu, Spilberg koketira i sa žanrom pustolovine i akcije i sa naučnom fantastikom. U „Otimačima izgubljenog kovčega“, mistični kovčeg iz naslova samo u jednom trenutku uništava desetak nacista, u „Ukletom hramu“ sledbenici boginje Kali imaju neumerene ambicije zahvaljujući magiji, dok je u „Poslednjem krstaškom ratu“u priču upleten i legendarni sveti Gral. U „Kraljevstvu Kristalne lobanje“ otišlo se najdalje, čak do vanzemaljaca!

Taman što je uspeo da se ratosilja svih zamki koje su mu u pustinjama Nevade postavljali ruski špijuni i preživi atomsku bombu, Indijana se obreo u prašumama Perua i Amazonije, suočio sa plemenima majmuna, džinovskim mravima, smrtonosnim škorpijama, živim peskom… No, to nije ništa spram opasnosti zvane Irina Spalko (Kejt Blenčit), koja se lažno predstavlja kao naučnica a zapravo je zli sovjetski pukovnik, tajni agent na zadatku. Sreće Indijana i svog sina Meta (Šija Labef), čije uvođenje u film nagoveštava i buduće nastavke serijala, pokušava da razreši misteriju lobanje Akatora koju i Rusi i Ameri jako žele jer njeno posedovanje znači gospodarenje svetom, a iza svega toga stoje vanzemaljci…

Činjenica je da je ovo zanatski odlično složen film, pun akcije i atrakcije, i kao takav on neće razočarati poklonike Indijane Džonsa. Svi oni koji to unapred nisu, patiće zbog prizemnosti dijaloga, nedostatka neophodne duhovitosti i povremene dosade.

Izvor: Politika Dubravka Lakić