U Udruženju književnika Srbije (UKS) u Beogradu predstavljeno je osmo, autorsko izdanje romana Čizmaši Dragoslava Mihailovića, koji je prvi put objavljen 1983. godine. Prisećajući se vremena kad je pisao roman Čizmaši, za koji je 1983. dobio Ninovu nagradu, akademik Dragoslav Mihailović je na promociji rekao da mu je to delo, u kojem opisuje život nižeg oficira stare jugoslovenske vojske Žike Kurjaka, „zadalo mnogo muka“, jer je vrlo malo znao o vojsci i ratovanju. „Hteo sam da napišem priču o siromašnom dečaku koji iz rudarskog naselja beži od svoje sudbine prijavljujući se u vojsku, ali sam neočekivano naišao na milje koji mi je bio nepoznat i koji sam morao da istražujem“, kaže Mihailović, a prenosi Beta.
Radnja romana prati sudbinu Kurjaka počev od tridesetih godina 20. veka, a ta izmišljena priča, blago obojena dijalektom naratora – glavnog junaka, isprepletana je s istorijom Srbije i Jugoslavije. „Sudbinu pisca odabrao sam pre oko 70 godina i veoma sam srećan zbog toga, jer literatura omogućava onome ko piše da bude ono što nikad neće biti. Nikad nisam bio ni bokser, ni žena, ni devojčica a ni artiljerijski kapetan, ali mi je književnost omogućila da proživim sve te živote“, primećuje Mihailović.
Predsednik UKS Srba Ignjatović ukazao je na značaj dokumentarnog, istorijskog sloja romana Čizmaši, ocenjujući da se iz njega može mnogo naučiti o problemima savremene Srbije. „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja“, rekao je Ignjatović.
Dragoslav Mihailović rođen je 1930. u Ćupriji. Dobitnik je desetak književnih nagrada, a njegova dela prevedena su na više jezika. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je i romana Kad su cvetale tikve (1968), Petrijin venac (1975), Gori Morava (1994), Zlotvori (1997) i Treće proleće (2002), zbirki pripovedaka, drama, eseja…
Izvor: Građanski list
One Response
Sjajna knjiga…i suze i smeh u jednom…