Vlasti Riminija, rodnog grada Federika Felinija obeležiće pola veka od pojave njegovog filma „Sladak život“, satiričnog pogleda na raskalašni život rimskog „džetset“ društva. Jubilej filma, snimljenog 1959. i premijerno predstavljenog početkom 1960, biće obeležen 2009. i u Los Anđelesu, kao počast čoveku koji je često postavljao pitanje: „Zašto koristiti dve reči kada je njih deset dovoljno?“.
Proslava je u Riminiju počela prošle sedmice, međunarodnom konvencijom o „Slatkom životu“, uz govore filmskih kritičara, sociologa, psihoanalitičara, kompozitora, etimologa i jednog sveštenika. Učesnici su dva dana razmatrali sve aspekte 178-minutnog crno-belog filma koji je promenio filmsku istoriju. Felini, koji je umro 1993. u Rimu, važi za Boga među ljubiteljima filma, a njegov „Sladak život“ postao je prava ikona. Zbog toga ne iznenađuje činjenica što je konvencija za neke predstavljala vrstu religioznog iskustva, priliku za razgovor o predmetu obožavanja s istomišljenicima, prenosi Beta.
Odvratan život
Kada je film „Sladak život“ prvi put prikazan Vatikan je naveo da bi njegov naziv trebalo da bude „Odvratan život“, a jedna ljutita starija žena zaustavila je Felinija u Rimu i kazala mu da „veže kamen oko vrata i udavi se u najdubljem moru“. Ipak, skandal je podstakao uspeh filma izvan Italije. „Sladak život“ imao je uticaj na brojne režisere, a i danas ostavlja trag na novim generacijama.
„Naša uloga je da sačuvamo i prenesemo istorijsko sećanje na Federika Felinija“, kazao je Vitorio Boarini, direktor fondacije koja nosi ime italijanskog režisera. Ta fondacija organizuje seminare i izložbe, objavljuje knjige, a četiri puta godišnje i „Felinijevske studije“, uz teme poput značaja vozova i mora u rediteljevom ekspresionizmu. „Felini je bio umetnik čiji su uticaj, kulturna i intelektualna snaga dopirali daleko izvan filma. Njegova kreativnost, njegovi crteži, njegovo pisanje, muzika koju je birao, uticali su na umetnost i društvo u celini“, kazao je Boarini. Prošle sedmice, u fondaciji je otvorena izložba pod nazivom „Knjige o mojoj kući“, koja obuhvata knjige što ih je Felini čuvao kod kuće i što su uticale na njega – od stripova i krimi romana do Frojda i Sokrata.
Film „Sladak život“, s Marčelom Mastrojanijem, Anitom Ekberg i Anuk Eme, smatran je skandaloznim u vreme kada se pojavio. Junak filma je novinar Marčelo, a njegov pomoćnik je fotograf koji se preziva Paparaco, što je danas skoro u svim jezicima naziv za agresivnog uličnog fotografa. „Izraz ‘sladak život’ i reč paparaco postali su deo svakodnevnog jezika u Americi“, kazala je Elen Harington s Akademije za film, koja dodeljuje Oskare, i gde će od 24. januara do 19. aprila 2009. trajati izložba o Felinijevoj „Knjizi mojih snova“. „Film je istinski predvideo kulturu slavnih u Americi, koja je toliko prezisićena i preterana. Paparaci su svuda i moja mala deca već znaju tu reč pošto nam postojanje tih stvorenja na neki način ugrožava život u Los Anđelesu“, rekla je još Haringtonova.
Oskari
Felini je dobio pet Oskara. Oskara za najbolji strani film dobio je za filmove „Ulica“ (1956), „Kabirijine noći“ (1957), „Osam i po“ (1963), „Amarkord“ (1974). Za „Sladak život“ nagrađen je gran prijem žirija festivala u Kanu 1960, a Oskara za životno delo dobio je 1993. Zlatni lav za životno delo festivala u Veneciji dodeljen mu je 1985.
Izvor: Građanski list