U knjizi koja je nedavno objavljena u SAD, od srpskih pesnika zastupljeni su: R.Lazić, N.Tadić, M.Đorđević, Z.Karanović, D.J.Danilov, M.Knežević, S.Jelenković i A. Ristović

Vejn Miler; Kevin Prufer

Vašington – Izdavačka kuća Graywolf Press (Sent Pol, Minesota), u Americi najangažovanija u prevođenju poezije, nedavno je objavila antologiju „Novi evropski pesnici“. Ovaj veliki projekat inicirali su i organizovali profesori sa Univerziteta u državi Misuri, Vejn Miler i Kevin Prufer, pesnici i urednici književnog časopisa „Pleiades: A Journal of NewWriting“. U radu na antologiji učestvovala su 24 urednika koji su sve evropske zemlje predstavili sa 290 pesnika i pesnikinja, i 190 prevodilaca. Urednici za našu zemlju, kao i za naše susedne zemlje, Igor Štiks i Jovanka Uljarević, odabrali su osam predstavnika srpske poezije: R.Lazić, N.Tadića, M. Đorđevića, Z.Karanovića, D.J.Danilova, M.Knežević, S.Jelenkovića i A. Ristović.

Ovo je prva antologija koja pruža uvid u stvaralaštvo evropskih pesnika sa kraja prošlog veka. Kao obaveznu za čitanje, knjigu preporučuju Edvard Hirš, Tomaž Šalamun i Kerolin Forše. Koliko ste dugo radili na ovom projektu?

Prufer: Ideju smo predložili u maju 2005. a u avgustu iste godine dobili odobrenje i rok od godinu i po dana za prvu verziju. Počeli smo da kontaktiramo prevodioce i urednike iz 46 zemalja, koliko ih je i zastupljeno u knjizi, i njima najviše i dugujemo. Oni su birali pesme, prevodili ih ili nalazili već urađene prevode. Nijedan projekat ovakve vrste ne bi mogao da se radi bez saradnje sa najmanje desetinom urednika. Regionalni urednici nisu mogli da se slože sa našim ograničenjem broja strana, sa činjenicom da neki od pesnika neće moći da uđu u izbor. I pored nevelikog novca od fondacija, da bismo završili knjigu morali smo svi da koristimo i vlastite prihode.

U čemu vas je evropska savremena poezija najviše iznenađivala, a gde ste, pak, nalazili velike sličnosti sa američkom poezijom?

Prufer: Svestan sam da su ovo velika uopštavanja. Tematski, evropska poezija je više istorijska i politična, verovatno zbog mnogo burnije istorije nego što je to američka. Mnoge tragedije u prošlom veku – svetski ratovi, genocid u Jermeniji, događanja na Balkanu – sve se to čini apstraktno i daleko od američkih čitalaca koji ne vide svedočanstva o njima svaki dan, onako kako ih vi vidite.

Miler: Druga važna razlika je u tome što je uticaj nadrealizma u evropskoj poeziji mnogo veći nego u američkoj. Baš kao što je iznenađujuće koliko su američki pesnici, oni ispovedne vrste, kao što su S. Plat, E. Sekston, R. Lovel i „njujorška škola pesnika“ sa DŽ. Ešberijem i F. O’Harom, uticali sredinom prošlog veka na evropsku poeziju. Pa opet, uprkos toj američkoj izolovanosti, nekoliko američkih pesnika je čitano u Evropi.

Kakav je odjek knjiga do sada našla u SAD, a kakav u svetu i u Evropi?

Prufer: U Americi je knjiga dobila dosta pozitivnih prikaza, premda u manjem broju nego što smo očekivali. U Evropi je, pak, interesovanje za ovu knjigu bilo veće nego što smo pretpostavljali. Mislim da se čitaoci uvek više zanimaju za knjige svojih sunarodnika. Kada sam objavio antologiju „The NewYoung American Poets“ („Novi mladi američki pesnici“), interesovanje SAD je bilo mnogo veće iako ne tako složno pozitivno kao za antologiju evropskih pesnika.

Miler: Knjiga se dobro prodaje u Americi i pobuđuje interesovanje. Kad je projekat ovakve veličine u pitanju, jedino se možemo nadati da smo približili kvalitetnu savremenu evropsku poeziju američkim čitaocima koji bi je sa teškoćom drugačije mogli naći. Ne bih se prihvatio projekta ovakve vrste ubuduće, jer uključuje veoma stresan i iscrpljujući rad.

U predgovoru antologiji „Novi mladi američki pesnici“ Kevin je dotakao i problem kritike poezije…

Prufer: Mnogi kritičari govore kako je američka poezija previše u vezi sa univerzitetima i modernistima, pa zato promovišu poeziju kakvu pišu B. Kolins, T. Kuser, Š. Olds. Njihove knjige se brzo recenziraju i veoma dobro prodaju. Problem je što to često nisu dobri pesnici, niti ambiciozni; oni radije pišu o detaljima iz svakodnevnog života, američkog predgrađa… S druge strane, imamo ozbiljne pesnike koji pišu nejasno a čitaju ih samo drugi pesnici. To ne povređuje toliko umetnost koliko publiku. Mislim da bismo mogli da promenimo tipičnu američku ideju da je poeziji mesto samo u učionici, gde se inače traljavo predaje nezainteresovanim studentima. Zahvalan sam onima koji čitaju poeziju u barovima, pozorištu, galerijama, ali mnogo više treba da se uradi, ne žrtvujući kvalitet rada. Uprkos svemu ovome, imamo odlične pesnike.

Miler: Sada kada imamo 500 kanala na TV-u, satelitske radio kanale, video igre, filmove, muzičkih žanrova toliko da ne mogu ni da ih pobrojim, milione i bilione veb-sajtova, knjige su i dalje u središtu pažnje. Kažu da se sada, više nego ikad pre, u Americi objavljuju upravo knjige poezije. Zato ne treba gubiti nadu.

———————————————————–

Amerika je kulturno izolovana od ostatka sveta

Vaša antologija je posvećena svima koji prevode. Njujorška organizacija „Words Without Borders“ („Reči bez granica“) objavila je podatak da se svega šest odsto svetske književnosti prevodi u SAD.

Prufer: Ovo je zaista deprimirajuće pitanje. Deo odgovora je očigledan: SAD su ogromna zemlja, sa velikim brojem pisaca i izdavača a ovu prekomernost ne prati i čitalačka podrška. Sa druge strane, Amerika je i kulturno i intelektualno izolovana od ostatka sveta. Naši studenti ne uče evropske jezike i jedva da imaju predstavu o tome šta se dešava sa druge strane okeana. Veoma smo malo učinili da potpomognemo interesovanje za evropsku književnost, čak i mi koji je čitamo. Izdavačke kuće, pak, štampaju samo ono što misle da će interesovati američke čitaoce i ono jevtinije jer ne rade sa prevodiocima. Shvatate, zašto se uopšte upuštati u nešto što će vas koštati više a neće privući interesovanje kod čitalaca? Upravo smo to hteli da promenimo, sa ciljem da donesemo nove evropske glasove i perspektive američkim čitaocima.

Izvor: Politika Svetlana Tomić