SRBI su nedopustivo komotni kad se radi o onom najkvalitetnijem što je iznedrila ova nacija. Mihajlo Pupin, Milutin Milanković i Nikola Tesla su veličine svetskog značaja i taj „triling asova“, po mišljenju Miroslava Stankovića, direktora producentske kuće „Sine-pro 93“, treba da postane srpski brend.

– Predstojeća Univerzijada je prava prilika i popravni ispit za nas da uradimo sve ono što je propušteno, a tiče se naša tri velikana svetskog ugleda – ističe Stanković.

Pupin, Milanković i Tesla su unapredili civilizaciju, obogatili kulturu i trajno zadužili čovečanstvo, a pripadaju srpskom narodu. Stoga, šta je, pita naš sagovornik, ova sredina učinila za njih. A, saznanja o njima i njihovim delima obogaćuju interkulturalnu riznicu i inspirišu na nova dostignuća.

Stanković smatra da je Univerzijada idealna prilika da svetu preko DVD-a predstavimo identitet srpske nacije i to preko svoja tri velikana. Dokumentarni filmovi o Pupinu, Milankoviću i Tesli nisu Stankovićeva ad hok ideja. Dugometražni dokumentarni film o Mihajlu Pupinu u trajanju od 55 minuta jeste projekat „u radu“. Pored lokacija u rodnom Idvoru, Pančevu, Novom Sadu, u pitanju su i Njujork, Vašington, Čikago, Pitsburg i Norfolk. Po Stankovićevim rečima, kalkulacija za film iznosi 106.700 evra. A, Ministarstvo kulture Srbije je u te svrhe već dalo milion dinara, Sekretarijat za kulturu vojvodine 830.000 dinara, Pančevo 600.000, Telekom Srbije 520.000 i Ministarstvo nauke 300.000 dinara.

Vlada Arsić, scenarista filma o Pupinu, fokusira ne samo naučni doprinos već i fenomenalno uzbudljivu biografiju „derana iz Idvora“ koji sa pet centi dolazi u Njujork. Radi na farmi, unosi ugalj, radi kao moler – da bi postao prvi predsednik Njujorške akademije nauka. Bio je osnivač današnje NASA. Pupinov rad na Mirovnoj konferenciji u Parizu je promenio tok svetske istorije…

Scenario i režija filma o Milankoviću povereni su Draganu Ćirjaniću, a scenario za film o Nikoli Tesli Branislavu Milanoviću, dok bi trebalo da ga režira Milan Knežević.

SPOMENIK
TRI srpska velikana, građanina sveta – trebalo bi, po mišljenju Miroslava Stankovića, da dobiju i spomenik. To bi trebalo da bude kreativno smišljeno umetničko delo, dostojno onih kojima je posvećeno, a ne „odrađena“ nekreativna tezga. Da bi se došlo do najboljeg rešenja, trebalo bi raspisati konkurs, a najbolje bi bilo kad bi on imao međunarodni karakter.

KNJIGA
U OVOM „paketu“ skretanja pažnje na naučnike svetskog glasa srpskog porekla trebalo bi da bude ponovljeno izdanje Pupinove autobiografije (na srpskom i engleskom), dopunjene fotografijama.

Izvor: Večernje novosti S. Popović