Tatjana Dan Rakić, rođena je 18.12. 1962. godine u Požegi. Piše prozu i poeziju za odrasle i priče za decu. Objavljivana i nagrađivana u časopisima „Međaj“ Užice, „Koraci“, „Zarez“ Zagreb, „Naš trag“ Velika Plana… U koautorstvu učestvovala u uzradi više monografija. Član je Književnog društva „Sveti Sava“ iz Beograda, Udruženja književnika „Karađorđević“ i mnugih. Radi poetske i likovne radionice sa decom mlađeg osnovnoškolskog uzrasta i izrađuje PPT prezentacije za Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, Beograd.

KALIGRAF I SINKOPA

Zahtevan je govor saksofona,

sladak i divlji,

dok vibrantne klapne

ne jenjavaju burom i otvorenim

putem ushicenju.

 

Ako bi lakomisleno zaplovio

ka ostrvu blazenih, vezujuci

pertlu u camcu bez vesla,

obistinio bi se segment iz

stripa, nostalgicno, prisno

kao uz cajanku, porastao bi

uzdah dzez trube uz sinkopu

noseci u sebi cudjenje i

izdanak dremeza.

 

Dakako, kaligraf bi raskrilio

vec otvoren prozor,

dok bi obistinjen iza,

ostao postament,

u sopstvenoj rasutosti.

 

BONACA, AUT,AUT

Sasvim prirodno, ako bi konopcem

isekao vodu, na daskama ostavio

leptiricu da igra, časak, dva…

Gle zbunjene jedinke,

kako zagonetno projektuje svilu,

klizi, jedri izmedju misli,

natapajuće kao na kiši.

 

Naslućuješ li prijatnost istinitiju

od iskrenosti, prijatnost podrhtavanja

bez uvrede, ili, ili…

Znaš li da si žedan?

Kako bi bilo rasaniti se?

Za piće anis sa mlekom. Realno

I suprotno. Rasvetli, lizni,

Dok svest ne rasudi dualizam scene

 

ČITAJUĆI NEDOVRŠENI LIBRETO

Crnokrila Noć, u požudi

sa vetrom snese srebrno jaje…

Iz sanje se izleže Erot,

pokrenu svet

iz mirovanja.

Dok bi Zlatokrili sa sve četiri

glave, bljeskom poznao

rastinje gloga,

proročica Rea bi sela

ispred pećine,

silinom udarala

o bronzani doboš.

Pčele bi prestale

da se roje

na pogrešnom

mestu.

Fan,

nebeska pčela koja zuji

prepozna slast natkriljene

kupole,

košnice,

obelodani ljupko divlje voće,

kao srodne duše,

šljive sa crvom, iz kojih

kaplje med.

Glasnik lišen potpunog

prizora,

dostojanstveno

skupi reči.

Ćutanjem spreči

preteranost,

jer bejasmo nekad slatki

žir i smrt nam ne bi

teža od sna.