Direktno sa linije Njujork – Novi Sad, bivši Hunter o drevnom Kjotu i još drevnijem Novom Sadu, o Miki, Jovi i Branku, Čanku i Đinđiću, Moominu i markomuminu…

Omiljeni album i pesma?

Moj definitivno najomiljeniji album je naša druga zvanična ploča Oh, Evolution iz 1994. godine. Istoimena pesma mi je najomiljenija, a posvetio sam je jednoj Mirjani. Sve u vezi tog albuma je lepo, sam proces snimanja je bio divan, divno druženje, kreativan timski rad i kao rezultat – jako drag album sa sjajnim pjesmama.

Te godine, kad je izašao, mi smo se i zvanično etablirali i bili proglašeni Bendom godine u vrlo oštroj konkurenciji. Drago mi je da hitovi sa te ploče ni dan-danas ne blede.

Koncert?

Od oko 1.500 koncerata koliko sam diljem planete odsvirao, komotno za dve trećine mogu reći da su bili kompletan horor, na proprđenim razglasima, u hladnom, sa dve gužve, tri mase i četiri promaje, a i kad je bilo mase, često su me maltretirali ožderani i urađeni pajvani, koje sam iz kurtoazije smatrao i nazivao fanovima.

However, bilo je i puno divnih momenata, svaki koncert (do)godine, masa divnih klupskih svirki, skc-ova, kst-ova, mašinaca, studio m-ova, pa svirki po trgovima, skoro svaka svirka na Berarovom ili Sretinom razglasu…

Svakako jedna od najdražih mi je svirka na beogradskom Trgu republike na Srpsku Novu 1997. godinu, kad smo se digli protiv izborne krađe. Svirali smo pred 500.000 ljudi. U bekstejdžu smo sedeli sa Vukom, Danom, pokojnim premijerom Đinđićem, Lazom Ristovskim, Gagijem Jovanovićem, Dušanom Kovačevićem, pokojnim Tirketom, pokojnim Zvonkom Osmajlićem i masom meni dragih ljudi, da bi nam se na koncu priključio i moj, trešten p’jan, Baba.

Film?

Gotovo sve što su napravili Piter Grinavej i Fasbinder. Obožavam i Hercoga, Šlendorfa i generalno tu neku školu. Jako volim taj neki neformalni pristup slici i režiji. Veliki sam poštovalac i Pazolinija, Žilnika, Formana, Gorana Markovića, a pogotovo Almodovara!

Knjiga i pisac?

Definitivno Kafka i Šekspir. Cio opus. Istakao bih Metamorfoze i Zamak, a od ovog drugog Hamlet i Otelo.Svakako volem i Dostojevskog, Jesenjina, Viljema Blejka, Jejtsa, Bodlera…

Od naših mi je bio i ostao neprikosnoven, nikad dočitan Meša, sa svojim Dervišem i Tvrđavom, zatim Andrić i Dis, te meni jako bitno sveto vojvođansko trojstvo: Mika, J.J. Zmaj i nikad prežaljeni Branko.

Postoji li pesma za koju bi voleo da si je ti snimio?

Nema takve, na sreću ili nažalost.

Omiljeni sajt?

Pošto sam potpuni zavisnik o internetu, ima more toga. Ipak su mi najdraži My Space, Facebook, Zbrka.com, Kobajagrande.com, Vikipedija…

Imaš li nešto što smatraš hobijem?

Da. Kuvanje i sedenje po kafanama. Obe stvari u meni pobuđuju nesvakidašnji duševni mir.

Putovanje?

Davne 1997. godine moj dragi prijatelj i duhovni otac Balint Sombati i ja smo, na nagovor našeg dragog prijatelja i pokojnog pesnika Voje Despotova, napravili performans Waver koji je obišao mnogo zemalja. U sklopu tih putovanja bila je i 20-dnevna turneja po Japanu. Gostovali smo u pet gradova od kojih mi se najviše svideo Kjoto, drevni kulturni centar i stara prestonica Japana.

Jedno od putovanja koja takođe pamtim i rado bih ponovio je, svakako, naša poseta Parizu 2004, gde smo nastupali u Boburu i potom u legendarnoj galeriji Imanens na Momparnasu.

Pratiš li sport i za koga navijaš? Ideš li na utakmice?

Apsolutno NE!

Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao na večeru?

Osim mog brata Nenada Čanka, koji mi i inače često dolazi na večere, svakako bih voleo videti i moje drage prijatelje-istorijske ličnosti: Teofila Pančića, Peru Lukovića, Mitu Boarova i Natašu Kandić!

Ko je tvoj alter-ego?

Siguran sam da ga imam, možda i više njih, samo nijesam siguran da smo se upoznali. Jedan od njih može biti „markomumin“, moj alter-ego na Skypeu. Potom je tu i Moomin, ime mog novosadskog benda, ali isto tako je on moje drugo ja, samo na bini. Mogućno je da postoji još jedan – Mussah, naivni večiti dečko iz svih krajeva NS-a, koji će se uvek opirati odrastanju, sazrevanju i zbližavanju.

Šta voliš da misliš o sebi?

Volim da verujem da sam dobar čovek.

Šta bi probao, a još nisi?

Heroin, samo da nije toliko štetan.

Psuješ li ikada? Zašto?

Mislim da mnogo psujem, ali više onako iz zabave, ne moram biti nužno ljut ili iznerviran. Mi i Mađari, po meni, imamo najlepše i najsočnije psovke na svetu, tako da bi šteta bilo ne praktikovati ih.

Šta voliš u Novom Sadu, a šta bi prvo promenio?

Apsolutno sve u vezi NS-a obožavam. Prosto ne znam koji kraj više volem. Ne bih menjao niš’, samo bih dodavao, u smislu zidanja. Najviše, ipak, volem ženski deo populacije.

Da li si zlopamtilo?

Ne baš ili bar ne na duge staze.

U koga ili u šta veruješ?

U moju familiju, a uz njih imam par pouzdanih ljudi. Mislim da i posle svega nisam prestao da verujem u muziku i ljubav, sto u većini slučajeva izjednačavam.

Šta/ko je prava žena?

Ona koja ne opterećuje i stvara unutarnji mir.

Zbog čega se kaješ?

Što sam došao na ovaj svet, a nije bilo do mene.

Ko je genije?

Mocart i(li) Bah

Izvor: Popboks