Čuveni pisac i nobelovac Ernest Hemingvej (1899-1961) rođen je pre 110 godina, a ostao je jedan od najpopularnijih i najuticajnih američkih pisaca 20. veka. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. godine rođen je 21. jula u Ouk-Parku u državi Ilionis.
Prvu priču je objavio još u školskom listu (1916), a posle završetka škole, prešao je u Kanzas i postao saradnik lokalnih novina „Star“. U vreme Prvog svetskog rata vozio je kola hitne pomoći na austrijsko-italijanskom frontu, gde je bio teško ranjen, a dva puta odlikovan italijanskim odlikovanjem za vojne zasluge. Nakon okončanja rata, ponovo se vratio književnosti i po savetu pisca Šervurda Andersona otišao u Pariz. Mnogo je putovao, pisao članke za kanadski list „Toronto Star“, zbližio se sa američkim piscima koji su živeli u Parizu, a u francuskoj prestonici je i objavio prve knjige „Tri priče i deset pesama“ 1923. godine, te zbirku pripovedaka „Naše vreme“ godinu dana kasnije.
U oktobru 1926. godine izašlo je njegovo prvo ozbiljnije književno delo „Sunce se ponovo rađa“, koje mu je osiguralo reputaciju mladog pisca u koga treba verovati.
Nakon knjige priča „Muškarci bez žena“, Hemingvej se vraća u domovinu, nastanjuje na Floridi i završava drugi roman „Zbogom, oružje“, koji je postigao veliki upeh kod čitalaca i kod kritike, a mnogi poznavaoci njegovog dela smatraju da je taj roman, zajedno sa kasnije napisanim „Za kim zvona zvone“, i najbolje Hemingvejevo delo. Od kasnijih Hemingvejevih dela kritika je posebno pozdravila „Snegove Kilimandžara“ (1930).
Za vreme Španskog građanskog rata, Hemingvej je, skupivši novac za republikance, otišao u Španiju u svojstvu vojnog dopisnika novinske asocijacije Severne Amerike i kao scenarista dokumentarnog filma „Zemlja Španija“. Sa motivma iz građanskog rata je njegova jedina opširna drama „Peta kolona“ iz 1938. i najduži roman, prvi posle 1929. godine, „Za kim zvona zvone“ iz 1940, svojevrstan apel za bratstvo među ljudima, u kojem su opisani poslednji događaji iz života američkog dobrovoljca koji se borio na strani republikanaca.
Hemingvej je od 1940. godine živeo u Havani, gde je kupio kuću, a napustio ju je posle pobede kubanskih revolucionara 1960. Početkom Drugog svetskog rata, vratio se novinarstvu, prešavši u London u svojstvu dopisnika, a izveštavao je i sa iskrcavanja savezničkih trupa u Normandiji. Sa američkom vojskom je 25. avgusta 1944. godine ušao u oslobođeni Pariz.
U visokotiražnom američkom časopsiu „Lajf“ objavio je 1952. godine kraći roman „Starac i more“ za koji 1953. dobio Pulicerovu, a godinu dana kasnije i Nobelovu nagradu za „pripovedačko majstorstvo, a takođe i za uticaj na savremenu prozu“. Hemingvej nije prisustvovao uručenju Nobelove nagrade, a pritisnut bolešću, izvršio je samoubistvo 2. jula 1961. u svom domu.
Izvor: Danas / SEEcult.org