Navršilo se 200 godina od rođenja Edgara Alana Poa, jednog od najuticajnijih pisaca i pesnika 19. veka Jednom, jedne strašne noći
Edgar Alan Po: šta mu književnost duguje
Najbolja i ujedno najjezivija počast koju Edgar Alan Po (19. januar 1809, Boston – 7. oktobar 1849, Baltimor) može da dobije, odigrava se na dan njegovog rođenja. Tog datuma tajanstveni posetilac, noseći maramu preko lica, dolazi na Poov grob u Baltimoru i ostavlja dopola popijenu flašu konjaka i tri ruže, u ime sećanja na američkog majstora kratke priče strave, autora jedne od najboljih pesama svih vremena i jednog od najuticajnijih pisaca 19. veka.
Zatim nestaje u noći. Tako je bilo i ove godine, tačno dva veka posle piščevog rođenja.
Autor „Gavrana“ i niza stilski savršenih pripovedaka kao što su „Crna mačka“ ili „Pad kuće Ašer“ koje uporno, i na radost stotina hiljada Poovih obožavalaca širom sveta, i dan-danas lede krv u žilama, rođen je u nesrećnoj porodici glumaca, Vilijema i Elizabet Po. Otac napušta Edgara i njegovu majku već 1810. godine, a sledeće godine umire i Elizabet Po. Malog Poa prihvata Džon Alan, uspešni trgovac iz Ričmonda, koji ga nikada nije zvanično usvojio ali po kome je Edgar dobio i srednje ime, Alan. Od 1831. godine, Edgar Alan Po ozbiljno pokušava da pokrene književnu karijeru, šetajući od redakcije do redakcije, često u poniženom položaju čoveka koji mora da moli za honorar. Dok je pisao za časopis „Mesindžer“ u kojem je objavljivao kritike, pripovetke i poeziju, tiraž je bio utrostručen. U to vreme bivaju objavljene i čuvene „Avanture Artura Gordona Pima“, u obliku feljtona u nastavcima, čime Edgar Alan Po uspeva da stekne književno ime.
U januaru 1842. godine, Poova supruga Virdžinija pokazuje prve znake tuberkuloze, od koje će i umreti pet godina kasnije u 24. godini. Svakako je njena bolest uticala na izbor tema njegovih priča koje su se opsesivno bavile smrću, tugom, preranom smrću žene, kao i jednom od najstrašnijih, sahranjivanjem živih. Međutim, činjenica je i to da je u periodu romantizma kojem Po pripada, gotički roman bio veoma popularan. Edgar Alan Po je, imajući to na umu, i u stalnoj stisci sa novcem, pisao priče koje su donekle podilazile aktuelnom književnom ukusu, a potvrda njegove genijalnosti leži u činjenici da su, iako pisane za „široke narodne mase“ i danas to remek-dela neprocenjive vrednosti.
Poema „Gavran“ objavljena je u časopisu „Ivning miror“ 29. januara 1845. godine. Za jednu od najlepših pesama svih vremena, Edgar Alan Po dobio je od časopisa „čitavih“ devet dolara honorara.
Edgara Alana Poa zatekli su 3. oktobra 1849. godine kako u nekoj vrsti delirijuma luta baltimorskim ulicama, verovatno pod snažnim dejstvom alkohola. Četiri dana kasnije, umro je u bolnici. Novine su objavile da je Po umro od „zapaljenja mozga“, a nezvanična verzija podrazumevala je pretpostavke da je jedan od najvećih pisaca svih vremena umro od delirijuma tremensa, srčanih tegoba, epilepsije, sifilisa, kolere ili besnila.
Malo je poznato da je pored priča strave, Edgar Alan Po objavljivao i satirične i humorističke priče, a neke od njih su kod nas objavljene u knjizi odabranih pripovedaka „Anđeo čudnog“. Takođe, za srpske čitaoce, izdavačko preduzeće „Rad“ objavilo je knjigu „Romani“ Edgara Alana Poa 2007. godine, sa dve njegove novele, „Avanture Gordona Pima“ i „Preko stenovitih planina: dnevnik Džulijusa Rodmana“. „Rad“ je 2006. godine objavio i obimne „Sabrane priče i pesme“.
A, šta je sa tajanstvenim posetiocem Poovog groba? Godine 2007, Sem Porpora, istoričar Vestminster crkve u čijem dvorištu je sahranjen Edgar Alan Po, rekao je da je on pokrenuo tu tradiciju kako bi prikupio novac da bi očuvao crkvu. I to oko 1960. godine, rekavši da je netačno da ova tradicija postoji još od 1949. godine. Džef Džerom, kurator Poovog muzeja u Baltimoru, demantovao je ovu tvrdnju. Običan marketinški trik ili fanatična odanost jednom od najvećih pisaca sveta? Time neka se bave Baltimorci, a nama ostaju, kad god poželimo, besmrtna „Anabel Li“ i „Gavran“. Piscu plaćeno devet dolara. „Jednom jedne strašne noći, ja zamišljah u samoći…“
Izvor: Politika Stanko Stamenković
—————————————————
Edgar Po na filmskom platnu
Mnoge pripovetke Edgara Alana Poa prenete su i na filmsko platno. Najpoznatije među njima snimio je između 1960. i 1964. godine Rodžer Korman koji je verno na film preneo mračnu atmosferu Poove proze. Korman je režirao osam filmova po pripovetkama Edgara Alana Poa, a u sedam ostvarenja u glavnoj ulozi pojavljuje se Vinsent Prajs, čuveni glumac poznat po ulogama u horor filmovima. Među njima su najpoznatiji „Pad kuće Ašer“, „Bunar i klatno“, „Maska crvene smrti“, „Gavran“ i „Ligejin grob“.
Izvor: Politika
One Response
Najbolji horor autor, sa velikom dozom genijalnosti.
Nego, mislim se, da nije slucajno misteriozni odavalac postovanja E. A. Pou – sam Po licno?
Mislim da bi to bilo sasvim u stilu negovih prica. 😀