Izložba političkih plakata na Mokroj gori

Izložba političkih plakata pod nazivom Eurozona, savremenog ruskog slikara Andreja Budajeva, otvorena je prošle sedmice u galeriji Macola u Drvengradu, etno-filmskom komplesku Emira Kustirice na Mokroj gori. Fotomontažom na plakatima, koji neki nose nazive Ljudožderi, Podzemni svet, Političari bez granica, sarkastično su predstavljeni političari poput Hilari i Bila Klintona, Džordža Buša, Kondolize Rajs, Madlen Olbrajt, Havijera Solane, Martija Ahtisarija, Hašima Tačija i drugih. Tako je Rajsova dobila obline mlade lepotice, Olbrajtova staračke telesne obrise, a neki od političara su u uniformama sa nacističkim obeležjima. Naspram njih su Mihalkov, Maradona, Čavez, Kusturica… Tu su i Slobodan Milošević, Ratko Mladić i Radovan Karadžić, koga autor doživljava kao „srpskog heroja“.

Umetnik ističe da njegova izložba ilustruje „političku realnost“, te da je bio inspirisan poznatim događajima u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, kao i aktuelnim sukobima u Gruziji. Te sukobe, smatra Budajev, ispovocirali su isti ljudi sa Zapada, kao i neki bivši strani državnici. „Ja samo ilustrujem ono što vidim, a potpuno isti igrači danas pokušavaju da srpski scenario primene u Rusiji. Bili su neumorni u svom angažovanju u Gruziji i uspeli su da isprovociraju sukob“, rekao je četrdesetpetogodišnji Moskovljanin, član Stvaralačkog saveza umetnika Rusije. Istakavši da „argumenti današnjih vladara sveta nisu Bog, estetika i moral“, Emir Kusturica je ponovio tezu o paganizmu u visokotehnološkoj formi, političkoj supremaciji mraka, te da je novi čovek spreman sve to da konzumira. Komentarišući tišinu u publici, Kusturica je rekao da „ćutnja, ali zbunjenost i uzbuđenost publike, predstavlja reakciju na hrabrost umetnika“.

„Lideri haj-tek paganizma se časte i maste, svete i ubijaju. Svet više ne funkcioniše bez trojstva – kapitalizam, profit i rat“, poručio je Kusturica, dodavši da „ma koliko izložena dela godila pojedincima određenih ideoloških i političkih orijentacija ili izazivala otpor kod ljudi drugačijih stavova, ona ipak postavljaju pitanje šta se dešava u umetnosti danas“. Pre otvaranja postavke nastupio je moskovski ansambl Galjina Višnjevska, a priređena je i izložba juvelirnog veza monahinja manastira Manasija. Nakon izložbe u Drvengradu, Budajev će se uskoro predstaviti i beogradskoj publici u galeriji Progres.

Izvor: Danas N. Kovačević