Poslednji roman Mome Kapora objavila SKZ

Mesto u vrhu velikog gostinskog stola u Srpskoj književnoj zadruzi, gde sede pisci čija se knjiga predstavlja, juče je bilo prazno. Govorilo se o poslednjem romanu Mome Kapora, nedavno preminulog slikara i književnika, „Kako postati pisac“ (roman – priručnik), koji se pojavio krajem januara, neposredno pred odlazak autora na lečenje u Istanbul.

Rukopis romana Kapor je predao SKZ u decembru prošle godine. O knjizi su govorili Darko Tanasković i Dragan Lakićević, odlomke iz romana čitao je Srba Milin, a predstavljanju knjige prisustvovali su, između ostalih, supruga Ljiljana, Rada Đuričin, Matija Bećković, prijatelji i poštovaoci pisca.

Momo Kapor, podsetio je Darko Tanasković, upoznao se sa „plavim knjigama“ SKZ u stričevoj kući, a onda je postao autor ove izdavačke kuće. Našem najstarijem i najuglednijem izdavaču darivao je tri svoja poslednja naslova: „Ivanu“, „Ispovesti“ i sada „Kako postati pisac“. Tako je Kapor pomogao Srpsku književnu zadrugu u ovim teškim vremenima kada to ne čine oni čija je to obaveza. Roman „Kako postati pisac“ napisao je akademik Kapor, akademik života, lepote i ljubavi. Reč je o knjizi punoj ljubavi, jer Kapor bez ljubavi nije umeo da živi. Njegova olovka je pisala srcem, a pisaća mašina pratila ritam srca. Ova knjiga je, na neki način, rezime svega što je napisao, u njoj su i „Provincijalci“ i „Foliranti“. Sa ovom knjigom nastavljamo dijalog sa piscem i samima sobom.

„Kako postati pisac“, ističe Dragan Lakićević, pitaju se oni koji tek počinju da pišu i oni koji su već štampali desetine knjiga i dobili mnoga priznanja. Veliki znalac čovekove prirode i duše, tananih osećanja i skrivenih misli, ali i tajni umetničkog zanata, Kapor se u ovom romanu bavio temom: kako postati pisac, u književnosti, u društvu, u sopstvenim očima. Pred čitaocima je duhovita anatomija književnog života i umetnosti – male i velike.

Iako Kapor nije voleo ni da sluša, ni da daje savete, u ovom romanu je i nekoliko citata velikih pisaca o „mukama s rečima“.

Orhan Pamuk: „Najteža je uvek prva rečenica“; Somerset Mom: „Postoje tri pravila za pisanje romana, ali, nažalost, niko ne zna koja su“; Tomas Man: „Pisac je osoba kojoj je pisanje mnogo teže nego drugima“; Stanislav Ježi Lec: „Savet piscima: ponekad samo treba da prestanete da pišete, ponekad i pre nego što počnete“; Ežen Jonesko: „Niko, u stvari, nikoga ne inspiriše, svako se inspiriše sobom i svojom teskobom, na kraju krajeva. I zaista je tako: sami smo sebi inspiracija kao i naša teskoba, može nas inspirisati i nečija tuđa teskoba, ali to nije tako dobro kao svoja“.

Izvor: Politika Z. R.