NEKONVENCIONALNOM duhovitom dobrodošlicom Mome Kapora i predstavljanjem nekoliko antologija, izbora i pregleda srpske poezije na stranim jezicima, u četvrtak je u Zadužbini Ilije Kolarca počeo 45. Beogradski međunarodni susret pisaca pod medijskim pokroviteljstvom Kompanije „Novosti“. Na skupu učestvuje 45 pisaca iz 21 zemlje, 20 gostiju iz unutrašnjosti kao i nekoliko pisaca iz Beograda.
– Dobro došli u Srbiju, zemlju inficiranu književnošću – rekao je Kapor. – Ovde svakoga dana izađe po jedna zbirka pesama u velikom tiražu od 300 primeraka. Ovde se svake večeri održavaju promocije na kojima kritičari govore o autorima u prisustvu njegove mnogobrojne rodbine. Srbija je među zemljama sa najvećim brojem književnih nagrada na svetu ali sa najmanje novčanih. Uglavnom su to povelje, kolajne, prstenje, suveniri od mesnih slikara. Koliko je književnost u modi govori i to što ovogodišnji susret nije otvorio ni ministar ni činovnik, nego zamislite, pisac. Kakvog li čuda!
Kapor je preporučio svojim kolegama da posete Kalemegdansku tvrđavu gde će moći da vide slojeve najrazličitijih kultura, od Tračana i Kelta, preko Huna i Avara, do Ugara i Turaka. A iznad svih tih slojeva je jedan prelepi park i staze kuda se rolerima voze mlade devojke nad mrtvim osvajačima grada koji nisu uspeli nikada da ga osvoje.
– Dobro došli u Beograd gde su devojke najlepše u Evropi. Njihova lepota nije profesionalna, jer su lepotice obično manekenke, glumice, ili su izdržavane od bogatih ljudi. Jedino je u Beogradu lepota besplatna i može se videti na svakoj ulici. Preporučio bih vam da se u neku od njih zaljubite i oženite. A ako ste oženjeni, da se razvedete.
Kapor je podsetio i na, kako je rekao, ožiljke sramote koje se od bombardovanja 1999, još vide u gradu. Ali, kako je istakao, velika literatura rađa se samo kod naroda koji pate, kao što je to bio slučaj u zemljama Latinske Amerike. I na istoku Evrope je bilo velike literature sve dok nije srušen Berlinski zid. U najsrećnijim zemljama na svetu književnost gotovo i ne postoji. Andersen je u Danskoj i dalje najveći pisac. U istočnim zemljama počinje da se javlja nova literarna energija koju će te, verujem, osetiti i u Beogradu.
Juče je održana i prva plenarna sednica, priređeno je veče pisaca Rusije, a u Kolarčevoj zadužbini sinoć je održano tradicionalno Međunarodno pesničko veče na kojem je stihove govorio po jedan pesnik iz svake zemlje.
ANTOLOGIJE
ANTOLOGIJU savremene srpske poezije, na italijanskom, predstavila je priređivač Stevka Šmitra, a o savremenom srpskom pesništvu u grčkom časopisu „Kelaino“ govorila je Panagiota Zaloni. Hrestomatiju srpske književnosti u osam knjiga, objavljenu u Rumuniji, na srpskom jeziku, predstavili su priređivač Svetozar Markov i urednik Slavomir Gvozdenović . Veliki znalac naše književnosti Gžegoš Latušinski govorio je o drugom izdanju dvotomne Antologije srpske poezije na poljskom jeziku, koja je naišla na izuzetan prijem kod čitalaca i kritičara u Poljskoj. Tamošnji kritičari su zapisali da ih je srpska poezija svojom čulnošću i visokim nivoom prijatno iznenadila.
RAZGOVORI I STIHOVI
DANAS će pisci iz sveta biti gosti „Brankovog kola“ u Sremskim Karlovcima, za Okruglim stolom u Francuskoj 7, razgovaraće se na nekoliko tema, biće predstavljena knjiga „Zapisi lutalice“ Džejmsa Skalija. Zatim će se održati večeri bugarskih, italijanskih, makedonskih, grčkih i pisaca sa Kosova i Metohije.
Izvor: Večernje novosti D. Bt.