Uskrsnuće

Izložba grafika čuvenog španskog i svetskog slikara Fransiska de Goje (1746-1828), otvorena u petak uveče u Institutu „Servantes“ u Beogradu, prirodno, privukla je i privlači veliku pažnju.

Pod nazivom „Užasi rata i ratna fotografija“ izložena su 82 rada proslavljenog umetnika, a upriličena je i povodom obeležavanja pet decenija od kada je Nobelova nagrada dodeljena Ivi Andriću, piscu koji je jedno svoje delo posvetio upravo Goji.

Na izložbi su Gojine grafike grupisane u sedam celina, a s ciljem da se pregledno prikažu osnovne teme i ideje koje je umetnik razvijao: „Front“, „Žrtve“, „Pogubljenja“, „Progonstva i pljačkanja“, „Glad“, „Žena“ i „Posleratni period“.

U knjizi „Razgovor s Gojom“ Ivo Andrić piše: „Goja vas ponese, zaprepasti, ustraši i oduševi. (…) Život tog čudnog čoveka i velikog majstora, umnogome je legenda puna sjaja i mraka.“

Pišući o Gojinom dečaštvu, umetničkim počecima, zrelom dobu, umetničkim vrhuncima, uzbudljivom životu, Andrić, između ostalog, zapaža: „Taj naprasti Aragonac imao je dušu željnu pravde, svetla i iskrenosti. I slikajući svoju menažeriju ljudskih slabosti, strasti i poroka, on nalazi ne samo liniju i senku nego, kao što ćemo videti, i dramske akcente najdubljeg sažaljenja, krvave ironije i uzvišenog revolta.“

A pišući o Gojinim grafikama „Užasi rata“, naš nobelovac veli: „Goja je na rat gledao kao na jedno od mnogih i neminovnih zala kojima je čovečanstvo podložno. Sa visine svoga bola, on gotovo i ne razlikuje Špance od Francuza. U tim crtežima vidi se, u savršenoj objektivnosti, samo jedno: izbezumljenost ljudi koji se uzajmno uništavaju, i užas tog uništavanja. Tako na jednom crtežu koji prikazuje samo gomilu mrtvaca, piše ‘Pokopati i ćutati’.“

Izložba „Užasi rata i ratna fotografija“ stigla je u Beograd nakon što je obišla više svetskih prestonica (Peking, Tokio, Berlin). Otvorena je do 31. marta, a Mirjana Starčević iz Instituta „Servantes“ skreće pažnju da izložene grafike imaju posebno mesto u raskošnom Gojinom opusu: „Ti radovi pokazuju ovog umetnika iz jednog drugačijeg ugla.“

Izložbu, koju je beogradski Institut „Servantes“ organizovao u saradnji sa Akademijom lepih umetnosti San Fernando iz Madrida otvorili su Antonio Lasaro Gosalo, direktor Instituta, i kustos izložbe Huan Bordes.

Po rečima kustosa, 82 grafike obuhvaćene izložbom „Užasi rata i ratna fotografija“ rađene su u bakrorezu i nastajale su od 1808. do 1814. u vreme španskog rata protiv Napoleonovih trupa.

– Fransisko de Goja bio je jedan od prvih umetnika koji je nepristrasno, poput fotoreportera koji će se pojaviti znatno nakon njegove smrti, prikazivao bol, tugu i besmisao rata. Pre njega umetnici su koristili temu rata kao motiv samo po porudžbini od viših staleža. Goja je imao tu sposobnost da objektivno osudi surovost obe strane i da kritikuje vladajuću klasu koja se ne ustručava da prolije tuđu krv – kaže kustos.

Izvor: BlicOnline Tatjana Nježić