Na retrospektivnoj izložbi posvećenoj hrvatskom slikaru Vlahu Bukovcu, koja je u Gemente muzeju u Den Hagu u Holandiji realizovana u saradnji sa Modernom galerijom Zagreb, biće izložena i četiri dela iz zbirki Narodnog muzeja Beogradu.
Autoprtret Vlaha Bukovca iz Narodnog muzeja
Po izboru autora izložbe i kataloga Igora Zidića od ukupno 22 Bukovčeva dela koliko se čuva u Narodnom muzeju na ovoj izložbi biće izložena četiri dela: diptih Dedal i Ikar (1898), (Probuđena 1908 ) i Autoportret (1911).
Diptih Dedal i Ikar (Ikarov pad) jedno je od najznačajnijih Bukovčevih ostvarenja iz njegovog zagrebačkog perioda. Delo je u potpunosti prožeto secesijom, simbolizmom i plenerističkim načinom slikanja i za umetnikova života izlagano je više puta. Probuđena je jedan od izrazitih Bukovčevih aktova iz prvog perioda njegove praške faze, od 1903. do 1914. godine, u kojem su nastala neka od najboljih Bukovčevih ostvarenja. Često je bila reprodukovana i izlagana na svim važnijim izložbama, a u Narodni muzej delo je došlo otkupom iz 1928. godine.
Autoportret prikazuje samog umetnika onakvim kakav je on zaista bio, u ambijentu u kojem je on stvarao sva svoja dela u Pragu. Elegantan, duhovit, radan, okružen učenicima sa Praške akademije, ali uvek sa muštiklom i cigaretom koju nije ispuštao iz usta, Bukovac je ostavio za sobom jedan veći broj autoportreta, među kojima na istaknuto mesto dolazi i ovaj koji je u kolekciju Narodnog muzeja dospeo kao poklon Ministarstva prosvete i crkvenih dela izlmeđu dva svetska rata.
Vlaho Bukovac (1885-1922)
Vlaho Bukovac rođen je u Cavtatu 1855. godine. Školovao se na pariskoj Ecole des Beaux Arts kod Aleksandra Kabanela (1877-1880), izlagao na pariskom Salonu i dobio priznanje 1882. godine.
Godine 1893. dolazi u Zagreb, gde donosi duh francuskog slikarstva. U Zagrebu je inicirao izgradnju „Umjetničkog paviljona“ i osnovao „Društvo hrvatskih umjetnika“. Prvu samostalnu izložbu imao je u Splitu 1885. godine.
Između 1898. i 1902. živeo je u rodnom Cavtatu, da bi 1902. godine otišao u Prag gde je postao profesor na Acadèmia výtrarných umetni.
U Pragu će ostati do kraja života 1922. godine.
Izlagao je i na grupnim izložbama u Parizu, Zagrebu, Beogradu i Pragu. Bio je član SANU (od 1905) i JAZU (od 1918), kao i Češke akademije nauka (1913).
Izvor: RTS