Međunarodni beogradski sajam knjiga, 54. po redu, otvorio je književnik Dragan Velikić, a u ime ovogodišnjeg počasnog gosta, Grčke, sajam je pozdravio Tanasis Valtinos, akademik, književnik, scenarista i prevodilac.

Velikić je, konstatujući da se knjižare po Srbiji ili zatvaraju, ili opstaju kao prodavnice mešovite robe, naglasio da je Beogradski sajam knjiga velika knjižara koja ne samo da opstaje, već iz godine u godinu raste, postajući sve važnija za pisce i čitaoce, ali i za izdavače iz regiona.

Komentarišući podatke da na sajmu izlaže oko 800 izlagača, sa više od 7.000 novih naslova, da ima petnaestak nacionalnih štandova, i da se očekuje 150.000 posetilaca, Velikić je rekao da je „očigledno da u Srbiji postoji jedna nedelja u godini kada knjiga jeste događaj bez premca“.

Uz konstataciju da knjiga jeste roba, Velikić je podsetio da u tom lancu od pisca do čitaoca „jedini koji i dalje ne žive od knjige, već sa knjigom, jesu pisci, prevodioci i čitaoci“.

„Bez njih ne bi bilo književnosti, koja se ne vrednuje jedinicama merenja robe i profita i zbog njih, knjiga će ostati nešto mnogo veće i vrednije od obične robe“, poručio je Velikić.

Akademik Valtinos je, u ime Grčke, koja je ove godine počasni gost Sajma, izrazio zadovoljstvo što se nalazi među ljubiteljima književne umetnosti i zahvalio na počasti koja je ukazana njegovoj zemlji i njenim stvaraocima.

Podsetivši da su Grci oduvek negovali dobre i prijateljske veze sa Srbima, čak i u najtežim vremenima, on je kazao da je pravoslavlje možda najvažniji od svih razloga za to i da su „veze koje se temelje na takvim razlozima uvek veoma jake“.

„Knjiga, odnosno književnost, nije samo jedan način uzajamnog upoznavanja i razumevanja naroda putem njihovih jezika, ona zadire mnogo dublje, odgovara na mnoga pitanja ili barem suočava čoveka sa njegovom sudbinskom dimenzijom, bez ograničenja i kao celinu što je imanentno i veri“, ukazao je grčki akademik.

On je poručio da će se, „u prazničnom duhu“, narednih dana uspostaviti kontakti i potpisati ugovori, „ne bračni, već oni književni“, što „ne umanjuje zavodnički karakter koji ima svaki praznik, jer umetnost, a posebno književnost je uvek iskaz ljubavi“.

Ove godine, sajam knjiga organizuje se po novom konceptu koji podrazumeva pregledniju sajamsku prezentaciju i veći izložbeni prostor. Savremena svetska i domaća izdavačka produkcija, predstavljanje pisaca, promocije i drugi prateći programi izdavača koncipirani su po izložbenim celinama.

U hali 1 Beogradskog sajma, pored zemlje počasnog gosta, nalaze se domaći i strani izdavači – isključivo sa sopstvenim izdanjima.

Pored štanda počasnog gosta koji je organizovan u osam tematskih celina kako bi pružio što bolji uvid u savremenu izdavačku delatnost Grčke, zemlja počasni gost u svom amfiteatru u okviru kulturnog programa predstavlja 12 savremenih grčkih pisaca, kao i izdavačku delatnost šest izdavačkih kuća, među kojima i Nacionalnog muzeja savremene umetnosti Grčke i Svetogorskog ognjišta. Bogat svakodnevni program zemlje počasnog gosta uključuje i predavanja, projekcije, radionice za decu, performanse: „Od bogova ka ljudima“ i „… a na nogama mi cipele od papira“, 3D projekcije Fondacije Helenskog Sveta kao i aktivnosti Helenskog fonda za kulturu u Beogradu.

Domaći i strani izdavači i knjižare nalaze se u parteru hale 4 (bivša hala 14), dok su na galeriji ove hale antikvarne i korišcene knjige.

Državne institucije i ustanove svoju izdavačku produkciju i projekte predstavljaju u hali 1a (bivša hala 5).

Nacionalne prezentacije i strani izdavači, izdavači koji za osnovnu delatnost imaju obrazovanje, izdavači školske i stručne literature nalaze se u hali 2a.

Pored Grčke kao zemlje počasnog gosta, na ovogodišnjem Sajmu knjiga učestvuju izdavači iz Švedske, Japana, Kanade, Kine, Rusije, Francuske, Nemačke, Italije, Austrije, Španije, Portugalije, Švajcarske, Izraela, Brazila, Irana, Angole, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, BIH, Republike Srpske, Crne Gore.

Zajednički nastup na 54. medunarodnom beogradskom sajmu knjiga imaju kulturni centri iz zemalja Evropske unije u Beogradu: Helenski fond za kulturu, Austrijski kulturni forum, Francuski kulturni centar, Gete institut, Institut Servantes i Italijanski institut za kulturu. U okviru nastupa EUNIC-a održaće se nekoliko predavanja, predstavljanja knjiga i autora, projekcije filmova, koncert i kviz za posetioce sajma knjiga.

I ove godine biće organizovano pet tematskih konferencija o pitanjima profesionalnog izdavaštva u Srbiji, razvojnih strategija u nastajanju i predstavljanju knjige, kao i aktuelnih kulturnih fenomena.

Osim ovih aktivnosti ove godine će biti organizovane i „ćaskaonice“, strip radionice, izložbe kao i dodele nagrada za izdavača godine, izdavački poduhvat godine i dečiju knjigu godine, kao i godišnja nagrada stranom izdavaču sa kontinuiranim doprinosom u objavljivanju i promociji srpske književnosti.

Sajam knjiga u Beogradu će trajati od 26. oktobra do 1. novembra, a radno vreme je od 10 do 20 časova.

Izvor: B 92 / Tanjug