Милијан Срејић, професор и књижевник
„Браћо и пријатељи и оци и чеда богозвана…“
Окуписмо се овде на овај дан да се још једном присетимо дела Св. Саве и одамо му почаст на још један начин. Зашто баш данас и зашто баш овде?
У литератури се обично помиње да је на данашњи дан, 27. јануара по новом (или 14. по старом) календару умро Св. Сава. Међутим, он је склопио своје небоплаве очи и одморио своје изморено и постовима утруђено тело у недељно праскозорје 12. јануара 1236. године по јулијанском календару… Из литургичког разлога, главни Свечев празник је два дана касније: то је први дан по Богојављењу кад један свети може да има самосталну службу без утицаја богојављенске, јер је претходног дана службом испраћено.
Св. Сава је у народу оставио дубоке трагове као духовник, градитељ и обновитељ манастира, први поглавар Српске православне цркве и њен организатор. Показао се као мудар и вешт државник. Био је први српски књижевник, писац и законодавац. И као што је у свему што је радио упамћен као оснивач и зачетник, Св. Сава је то и у области просвете и школства.
Свети Сава је учитељ целим својим бићем и животом, али истовремено он је и непрекидни ученик. Учећи друге учио је и себе, уздижући себе уздизао је и своје отачаство на већу духовну висину. „Као што видите да ја чиним, радите и ви“ – библијска је порука Исуса Христа својим ученицима. Овај принцип учења кроз пример главни је дидактички метод средњег века. Он је инспирисао писце животописа светих, а држао га се и сам Св. Сава у својим делима. Чак и кад не учи речима, учитељ поучава својим поступцима. Он је наставник јер наставља, поставља људе на добар пут, упућује их исправном стазом.
И зато смо ми данас овде, у овом храму културе, да наставимо тамо где је наш учитељ Св. Сава стао. Да и у оквиру овог Дечјег ликовног салона у част нашег првог и највећег просветитеља, осветлимо и просветлимо пут овом младом нараштају, који се заиста трудио да својим оловкама, четкицама и бојама покаже да су достојни наследници светосавља.
И као што нам познати песник Војислав Илић рече:
„Векови су прохујали од чудесне оне ноћи, –
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи –
Ал то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Св. Сава…“