Autor: Igor Marojević
Reditelj: Milena Pavlović Čučilović
Scenograf: Kristina Radosavljević
Reditelj filma: Milan Čučilović
Glumci: Sandra Bugarski, Pavle Pekić, Dejan Matić Mata

„Bar sam svoj čovek“, segment iz crne hronike savremenog društva, stavlja u fokus život i stradanje marginalnih likova današnje Srbije, dva prevaranta i prostitutku, u čije će se sudbine uplesti emocije i eskalirati u tragediju.

Miki i Dunđin, dva sitna lopova i kriminalca, preko oglasa nalaze Irenu, stasitu prodavačicu ljubavi, čiji dragstor žele da opljačkaju. Međutim, nakon njenog i Mikijevog odnosa, pojavljuju se osećanja i Miki odustaje od prvobitnog plana. Izigrani Dunđin, u želji da im napakosti, unosi zrno razdora u njihovu vezu i provocira Mikija o bezbrojnim odnosima koje je Irena imala. Slede ljubomora, svađe, vođenje ljubavi, izmirenja, obmane, izlivi nežnosti i gnev. Međutim, konačno priznanje Ireni o inicijalnom planu pljačke njenog dragstora biva kap u prepunoj čaši i ona tragično okončava njihove živote.

Naslov predstave je, svakako, ironičan u odnosu na pravo stanje stvari. Svi antiheroji ove tragikomedije veruju da su „svoji ljudi“, a u osnovi njihovih promašenih ostvarenja se krije usamljenost, bol i nelegalno zarađivanje za život. Komad je, na neki način, slika i prilika okrnjenog modernog društva, gde porodica polako izumire, a kriminalni način života sve više uzima maha.

„Bar sam svoj čovek“, kako kaže sama rediteljka, je „neprestano na ivici žileta između fantazije i realnosti, sna i jave, crnog i belog, života i smrti“, a glumci su odlično izneli svoje uloge.

Predstava je vrlo dinamična i sadrži puno plesa, pevanja, igre, kao i scene iz poznatih filmova. Publika je u prilici da vidi, između ostalog, Irenu u ulozi Merilin Monro, Dunđina kao Čarlija Čaplina, a Mikija u jednom trenutku u grotesknom odelu koje neodoljivo podseća na Aleksa iz „Paklene pomorandže“, u svoj svojoj perveznoj formi. Bez obzira na to što su ove scene prepoznatljive i imaju metaforičku poruku, ubačene su u tok priče sporadično i nisu povezane u celinu.

Takođe, kao komad sa naglašenim i eksplicitnim seksualnim scenama nije preporučljiv za decu, koja su se na premijeri našla u publici.

Svakako da predstava „Bar sam svoj čovek“ opisuje užase modernog društva gde smo svakodnevno izloženi šokantnim vestima iz crne hronike. Međutim, u ovom slučaju, ona je samo površno potvrđivanje realnosti, koje, nažalost, ne pomera gledaoca.

Bez obzira na to što pažnja treba da bude uperena na ono što se dešava u našem društvu, moramo biti obazrivi da ne vodimo pogrešne bitke. Jer, nakon pogledane predstave stiče se utisak da, umesto ka kreativnom i duhovnom, sve više težimo ka telesnom, kako u životu, tako i u pozorištu.

Izvor: B 92