Ovih dana se u izdanju zrenjaninske „Agore“ pojavio roman irskog pisca Flena O’Brajena „Na reci kod d ve ptice“, koji se smatra, kako beleži Tanjug, prvim postmodernističkim proznim delom. Reč je o jednoj od najznačajnijih knjiga napisanih u 20. veku, napisanoj još davne 1939. godine. Zbog specifičnog stila, ovaj roman je izuzetno zahtevan za prevođenje, tako da je njegova konačna pojava na srpskom svakako literarni događaj. Prevodilac Predrag Šaponja nazvao je knjigu „intertekstualnim loncem za topljenje, s ukusom vrcavog humora“.

Okvir je pisan kao realistični roman o lenjom dablinskom studentu koji beži s predavanja, podaje se čarima piva i noćnog života, a u slobodno vreme, kad ne pati od mamurluka, piše eksperimentalni roman o izmišljenom piscu Trelisu, čiji junaci odlučuju da se pobune protiv maltretiranja od strane svoga autora. Flen O’Brajen slobodno pozajmljuje junake iz irske mitologije i literarnih predložaka i presađuje ih u milje Dablina iz 30-ih godina 20. veka.

Roman su hvalila najbolja pera anglosaksonske književnosti, pa je tako Grejam Grinb napisao da je to „knjiga koja mi je u mislima otkako sam je pročitao – jedna od stotinu najboljih knjiga napisanih u 20. veku“. Za kritičara Čikago tribjuna O’Brajenova knjiga je „istovremeno komedija i fantazija, toliko zapanjujuće originalna da se opire bilo kakvom prepričavanju“, a slavni Entoni Bardžis je uporedio O’Brajena s Džojsom, rekavši da „napadaju um čitaoca rečima i stilom, magijom i ludilom, beskrajnom stvaralačkom dovitljivošću“.

Utopljen u alkoholu

Flen O’Brajen (1911–1966), autor pet romana, manje je poznat široj čitalačkoj publici od svojih savremenika Džojsa i Beketa, „jer je rano ispoljeni talenat utopio u alkoholu“. Prvo objavljuje roman „Na reci kod ‘Dve ptice'“, pisan na staroirskom, a dve godine kasnije ne može da nađe izdavača za roman „Treći policajac“. Ista sudbina će zadesiti i sledeći, „Sirota usta“, pa zato diže ruke od književnosti, zaposlivši se u državnoj službi, dok se pod pseudonimom Majls Gopalin posvećuje humorističkom i satiričarskom radu u dnevnom listu, izašavši iz spisateljske blokade dve decenije kasnije komedijom „Težak život“.

Izvor: Građanski List