Izložba „Vizantija 330-1453″ u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu

London – U londonskoj Kraljevskoj akademiji umetnosti otvorena je spektakularna izložba „Vizantija 330-1453″, na kojoj je predstavljeno više od tri stotine eksponata vizantijske umetnosti – ikone, minijaturni mozaici,fragmenti i kopije fresaka, brojni radovi u slonovači, emajlu,zlatu i srebru.U pripremanju i organizaciji izložbe učestvovalo je osamdeset pet kulturnih institucija širom sveta, uključujući i naš Narodni muzej, Muzej primenjene umetnosti i Galeriju fresaka u Beogradu.

Izložba pod pokroviteljstvom princa od Velsa, čestog posetioca Svete Gore i dobrotvora koji je uložio pozamašna sredstva za obnovu mnogih pravoslavnih hramova u svetu, naišla je na ogromno interesovanje i u štampi je okarakterisana kao „izložba koja proširuje svest i vidike“. Vekovima u zapadnom svetu, naime, vlada gruba predrasuda o vremenu Vizantijskog carstva kao o mračnom periodu ljudske istorije, te je i sama reč „vizantijski“ u engleskom jezikupostala sinonim za nešto opskurno, tiraniju, zaveru i dogmatizam. Tome su doprineli mnogi zapadni istoričari poput Gibona ili okorelog ateiste, pisca Voltera. Srećom, danas, kako u uvodu luksuznog kataloga izložbe piše čuveni vizantolog Siril Mango – „Ono što se nekad zvalo dobom sujeverja, danas se naziva dobom duhovnosti“.

Kroz tematske odeljke slikovito je „dočarana hronološka progresija dometa, snage i dugovečnosti umetničkog stvaralaštva vizantijskog carstva, počevši od osnivanja Konstantinopolja pa do osvajanja grada od strane otomanske vojske predvođene Mehmedom II.“Iako se car Konstantin, navodno, krstio tek na samrtnoj postelji on je utemeljivač hrišćanstva kao državne religije.Na izložbi jeprikazan u mnogim medijima(kao ratnik, na„beogradskoj“kameji iz IV veka) a, s razlogom čuvena, bronzana glava iz beogradskog Narodnog muzeja u vitrini zauzima mesto u jednoj od centralnih prostorija.

Rimski car Konstantin Velikije 330. godine, osnivanjemKonstantinopolja, preneo vlast u novi centar na Bosforu. Vizantijsko carstvo se prostiralo preko tri kontinenta (Evrope,Azije i Afrike) i predstavljalo je most između Istoka i Zapada. Postojalo je sve do pada Konstantinopolja pod tursku vlast 1453. godine. Od samog početka bilo je to kosmopolitsko društvo koje ne samo da je sačuvalo naučno i literarno nasleđe antičke Grčke već je apsorbovalo i kvalitete i tradicije naroda Azije.

Konstantinopolj, centar političke vlasti i aktivnosti, na svakom koraku je plenio raskoši i obeležjima moći cara i Pravoslavne crkve, dve institucije neraskidivo vezane kroz čitavu istoriju Vizantije. Zlatni novčići, izloženi na ovoj izložbi – na jednoj strani imaju lik Hrista (nebeskog vladara) a na drugoj lik cara (zemaljskog vladara). Ova „direktna“ veza se potencira gotovo na svim predmetima a izvanredan primer toga je u slonovači izrezbareni arhanđel koji drži u rukama carske insignije, urađen na početku VI veka. Pretpostavlja se da je pripadao caru Justinijanu i bio deo diptiha. Na izgubljenom delu najverovatnije se nalazio car, spreman da od arhanđela primi atribute zemaljske vlasti.

Ikona, materijalni objekat duhovne lepote, čudesni posrednik između čoveka i nebesa, imala je centralno mesto u svakodnevnom životu Vizantije. Na izložbi, koncipiranoj u karakterističnim bojama Vizantije – plavoj i purpurnoj, doduše bez dovoljno zlatne – ikone su zastupljene u velikom broju i stilu. Od svojih preteča – fajumskih portreta, najranijih primera iz VI veka u enkaustici s predstavom Bogorodice s Hristom, čitave sobe sa ikonama iz manastira Svete Katarine na Sinaju među kojima je i čuvena „Lestvica“ sv. Jovana Lestvičnika, kloazone plaketa u zlatu i emajlu sa Jovanom Krstiteljem, arhanđelima Mihailom i Gavrilom iz XI veka (Narodni muzej u Beogradu) pa do ikona iz XIV i XV veka, među kojima se nalaze predstave Hrista Pantokratora, Bogorodice, Blagovesti, Anastasisa iz Galerije u Ohridu ili izvanredno urađenog Svetog Dimitrija sa Svete Gore koji je, inače, u vlasništvu Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.

Identično osećanje direktnog kontakta sa Bogom kroz predstave Hrista, Bogorodice i brojnih svetitelja nadahnjivalo je majstore veličanstvenih crkvenih mozaika ali i minuciozno rađenih kadionica,relikvijara, putira za pričešće,krstova u zlatu i srebru, gema i kameja.Osećanjem strahopoštovanja i zahvalnosti vodio se bez sumnje i srpski vlastelin Nikola Rodop, kao i majstor koji je po njegovoj narudžbini izradio dva bronzana zvona 1432. godine(vlasništvo Muzeja primenjene umetnosti i Pećke patrijaršije). Na jednom od njih ugravirana je predstava Svetog Nikole a na drugom Bogorodice, ispod kojih se, u oba slučaja, nalaze ktitorski zapisi. Sačuvana zvona predstavljaju kuriozitet jer su, po osvajanju, Turci zabranili njihovu upotrebu a svako pronađeno zvono je topljeno i pretakano u oružje.

Među pozajmljenim eksponatima iz Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, pored prethodno navedenih, nalaze se još i vizantijski paradni mač s kraja XIV veka, s ugraviranom molitvom i majušnom predstavom Bogorodice i virtuozno izrađena bronzana kadionica iz XIV veka. Treba, takođe, istaći da su u organizovanju izložbe kao i pripremi jedinica kataloga učestvovali i naši brojni stručnjaci.

Jedina slabost izložbe tiče se konteksta u kojem su se objekti našli. Ikone i liturgijski objekti, koji su deo živih pravoslavnih rituala, deluju izmešteno na panoima i u vitrinama pod direktnim muzejskim svetlom koje ne može da simulira treperenje kandila. Misterija transcendentalne lepote kojom zrače, međutim,neporecivo pleni i van zidova hrama.

Izložba, koja je otvorena 25. oktobra, trajaće do 22.marta iduće godine.

Slavka Jovanović

————————————————————–

Više od 100.000 posetilaca

Pozajmicu iz Srbije iz zbirki Narodnog muzeja za izložbu „Vizantija 330-1453″ čini 29 umetničkih dela i predmeta (24 iz Narodnog muzeja u Beogradu, pet iz Muzeja primenjene umetnosti). Kako je reč o izboru remek-dela od velikog istorijskog značaja, oni na najbolji način predstavljaju zbirke Narodnog muzeja u Beogradu i kulturnu baštinu Srbije. Narodni muzej je zastupljen delima srpske i vizantijske umetnosti od kasne antike do kasne Vizantije, među kojima izdvajamo Glavu cara Konstantina, Beogradsku kameju, Prsten kraljice Teodore, Tanjir caraDušana, Odeždu bugarskog cara Ivana Aleksandra (1331-71), ukrašenu zlatovezom.

Činjenica da je izložbu „Vizantija 330-1453″do sada videlo više od 100.000 posetilacagovorikako o kvalitetu ove izložbe i izuzetnoj zainteresovanosti publike za drevno Vizantijsko carstvo tako i o mogućnostima uspešne prezentacije naše nacionalne baštine kroz aktivnu međunarodnu saradnju, kažu u Narodnom muzeju u Beogradu.

Izvor: Politika Slavka Jovanović