Počinje revija dokumentarnog i kratkometražnog filma

BEOGRAD – Festival traje od 30. marta do 3. aprila. Na konkurs je pristiglo rekordnih 820 filmova, a u takmičarski program ušlo je ukupno 73 ostvarenja, od čega 29 potpisuju naši autori
„Jugo, kratka autobiografija“ otvara festival

Glavna baza je renovirani Dom omladine, gde će se najvećim delom odvijati takmičarski, ali i neki od pratećih programa.

U Dvorani kulturnog centra biće prikazani dokumentarni filmovi iz programa Vrelo, dok je Muzej Jugoslovenske kinoteke rezervisan za omiljene filmove Ranka Munitića, kome je posthumno dodeljena ovogodišnja nagrada za životno delo.

Možda baš od Munitića, koji je u inat nacionalistima sebe u javnosti zvao „Hrbinom“, potiče okvirna tema festivala, a ono što bi se moglo izvući kao zajednička tačka svih izabranih filmova jeste njihov angažovani ton.

– U svetu gde je govor mržnje, govor oružja i primitivne retorike postao oblik svakodnevne komunikacije, normalan dijalog se nametnuo kao ključna reč koju ove godine promovišemo na našem festivalu. Dijalog, neophodan između umetnika, dijalog koji pokreću kulturne elite, pre nego što političkim elitama i padne na pamet da sednu za zajednički sto – kaže Janko Baljak, umetnički direktor festivala.

Što se tiče autora iz regiona, još je jedna od glavnih tema dijaloga mit o Jugoslaviji. Ipak, dajući reč prvenstveno mladim autorima, Festival nudi nove, atraktivne poglede, bez jugonostalgične note i potrebe za „zauzimanjem strana“.

– Ima i nekakve simbolike u činjenici da će Festival biti otvoren filmovima dve mlade autorke neopterećene krvavom prošlošću, u kojima su, sasvim slučajno, glavni junaci dva kultna automobila iz bivše zajedničke države.

U pitanju su film Beograđanke Mine Đukić „Jugo, kratka autobiografija“, dokumentarna priča o najpoznatijem nacionalnom automobilskom brendu, i „Rastanak 1 i 2″ Zagrepčanke Irene Škorić, ovogodišnje članice žirija u čijem fokusu je drugi jugoslovenski omiljeni automobil „zastava 101″, popularni „stojadin“ – navodi Baljak.Iste večeri, u sklopu specijalnog programa, biće prikazan i dokumentarac „Bijelo dugme“ Igora Stoimenova, koji „otkriva kako se vrlo specifična komunistička zemlja – bivša Jugoslavija – nosila sa uticajima koje je na nju imala zapadna pop kultura“.

„Ovo je emotivni, ali i politički angažovan dokumentarni film u kojem se alegorijski povezuju sudbina jedne zemlje i njenog najvećeg pop art simbola – epska priča o seksu, drogi, rokenrolu i, naravno, neizbežnoj politici u poslednjih 15 godina SFRJ“, naveo je autor. Narator je Nikola Đuričko, a u filmu se pojavljuju: Goran Bregović, Zoran Redžić, Milić Vukašinović, Petar Popović, Mirko Ilić, Uroš Đurić, Petar Janjatović…

Ipak, još je više umetnika koji s davanjem dijagnoze kreću od aktuelnog društvenog stanja i odnosa.

„Opušteno“ Olivere Miloš Todorović prati tri 17-godišnjakinje i njihovo autentično okruženje koje promoviše agresiju, vulgarnost i socijalni autizam, dok nas „Polazak“ Gorana Stankovića vodi u srpsko selo na obroncima Stare planine, gde najmlađi čovek ima 70 godina.

Filmom „Kriva je“ Milica Đenić nas upoznaje s Makedonkom Marijom, kojoj je odbijen ulazak u Srbiju, dok se „Kanji: Ljubav, srce, prijatelji“ Igora Jekića bavi „srpskim“ Kinezima.

Eksperimentalni film „Snežana i sedam patuljaka – Šangaj kao Njujork“ Zorana Tairovića bajku prevodi u realnu priču o destrukciji nad običnim ljudima, o rasizmu, narastajućem fašizmu i ideologijama, a okuplja i zanimljivu ekipu: Vesnu Čipčić, Sulejmana Dalipa, Anu Sofrenović, Dragana Nikolića, Vladu Divljana, Mimu Karadžića…

Međunarodni program nudi još širi izbor tema za razmišljanje – homofobiju, strah od smrti, abortus, život u izbeglištvu, doživotnu robiju… U fokusu su provokativni dokumentarci iz Irana i Palestine, portugalska animacija, kao i program „Hrvatsko proleće u Beogradu“.

– Uživajmo u dijalogu koji pokreću ovi filmovi. Uživanje je kratko kao sladoled s našeg plakata koji nestaje pod prstima. Ali osećaj je jedinstven i neponovljiv – kaže Baljak.

Preporučujemo

– „Slobodni radikali: istorija eksperimentalnog filma“ – francuski dokumentarac autora koji su, isključeni iz filmske industrije, pomerali umetničke forme ka novim, radikalnim pravcima.
– „Arnina deca“ – Izraelka Arna je osnovala alternativni obrazovni program u logoru za izbeglice u Palestini… Osam godina nakon njene smrti otkriva se tragična priča „Arnine dece“.
– „Pusti me da spavam“ – jedna obična zagrebačka priča koja u jednoj večeri prikazuje presek života nekih običnih ljudi, „onih koji ostaju bez obzira na sve“.

„Skriveno zlo“

Kao jedan od specijaliteta Festivala, najavljen je film „Skriveno zlo“ Danka Vasovića, „priča o jednom od najvećih zataškavanja svih vremena“. Mladi novinar Danko Vasović prvi je u svetu, 1986. godine, otkrio da je Kurt Valdhajm, dvomandatni generalni sekretar Ujedinjenih nacija i austrijski predsednik, bio ratni zločinac. Objavljivanje ovog otkrića u Vasovićevoj knjizi propraćeno je diskreditujućom akcijom sovjetske i jugoslovenske obaveštajne službe kako bi spasle Kurta Valdhajma sastavljanjem državno sponzorisanog lažnog dokumenta. Dve decenije kasnije novinar u svom filmu pokazuje šta se zaista dogodilo, dobivši pristup filmskim arhivama koje dokazuju da je Valdhajm bio lično odgovoran za smrt hiljada ljudi u koncentracionom logoru Jasenovac 1942. godine.

Izvor: Blic Online Ana Kalaba