ZAGOR: ODABRANE PRIČE (1) – Tiziano Sclavi & Franco Donatelli
Zagor je superkul, on poskakuje mlad. Život mu počinje u 30-oj i traje u nedogled. Ponekad se oseća kao da je u kolotečini, ali u novoj epizodi ga očekuje događaj bez presedana. Živi nedaleko odavde, u gradu u pustinji. Nervira ga nepravda. Sidekick mu je danguba. Iako nije elektro, sigurno bi bio Titov pionir. Čitav kosmos mu staje u treptaj, prostor između nas. Dok gleda ptice, vetar nosi loše vesti o danima koji dolaze
Ljubitelji popularnog domaćeg benda koji su kliknuli na link samo zbog naslova i uvoda pa sad očekuju da i ostatak prikaza bude u istom maniru mogu odmah da ugase ovaj prozor.
Sad kad su ostali samo oni koje ovo istinski zanima, evo jedne vrhunske istine: kad bi Zagor birao da li je jedan od ljudi na obali ili ljudi na trotoaru, sigurno bi se svrstao u prvu kategoriju. Nikad on nije mario za te urbano-fensi tripove (otud ostaje i nejasan naziv pomenutog benda, pošto se Darkwoodi nikako ne uklapaju u Zagorovu estetiku), i da je kojim slučajem stvarno postojao, sad bi se okretao u grobu. Naravno, da je Zagor stvarno postojao, on sigurno nikad ne bi ni umro.
Edicija Veseli četvrtak je jedna od većih stvari za domaću strip scenu koja je zaživela ove godine. Trenutno najjači izdavač u Srbiji (gledano po svim parametrima) demonstrira moć na kioscima pokretanjem, pored četiri „stara“ (Zagor, Dilan, Mister No i Dampir), još pola tuceta novih izdanja. Među njima su i ona najbitnija za ovaj tekst, integralna izdanja prastarih epizoda Zagora koja su izlazila još u ono doba Zlatnih serija i Lunovog magnus stripa.
Kako je skrenuta pažnja, zamišljeno je da ova (nazovimo je) biblioteka bude ne nužno „best of“ starih epizoda, već enciklopedija svih većih Zagorovih neprijatelja, kao i epizoda koje, iako ne preterano kvalitetne, bude nostalgiju i ostavljaju toplinu u srcu. Upravo tako se može opisati prva epizoda – Crni gospodar.
Pored naslova koji asocira na neki porno film, epizoda ne daje ništa više od uobičajene, analogne epopeje, od tačke A (iz Darkvuda) do tačke B (do Darkvuda), sa usputnim stajalištem za avanturu na brzaka. Ovo je jedna od “mračnijih“ epizoda pošto se ne radi o uobičajenom vesternu, već o jednom od čestih Zagorovih izleta u horor i fentezi vode.
Iako scenario dolazi iz ruke Tiziana Sclavija (oca Dilana Doga), vidi se da nije imao previše slobode u njegovom pisanju. Sem ubacivanja gomile čarobnjaka, patuljaka, čudovišta, mračnih gospodara crne magije i himenovski plavokosih heroja, utisak je da je ovo standardna storija gde Zagor ispada heroj koji čini dobra dela na radost svih Indijanaca i ostalih potlačenih bića.
Tako čak ni svi ti silni kosturi i usiljena smrt glavnog junaka serijala ne bude nikakav osećaj brige ili strepnje, a ponajmanje straha. Atmosferi naive nimalo ne doprinosi činjenica da je crtež pokojnog Donatellija bio već 20 godina prevaziđen u doba kad je epizoda crtana i da većina dijaloga kojekakvim pametnjakovićima može da posluži samo za sprdnju, nikako za emotivno saosećanje s junacima ili koncentrisano praćenje nazovi-napete fabule.
Osim osećaja gledanja starog filma C produkcije, ova epizoda ipak nudi nešto. Nudi odgovore na pitanje ko je zapravo Zagor?
Zagor je strip koji čitaju dečaci dok ne otkriju devojke, ili dok ne otkriju da devojke ne vole stripove. Dobro, dok ne otkriju da devojke ne vole Zagora, isto kao ni ostale junake izdavačke kuće Bonelli (Dylan Dog excluded).
Zagor je junak koji vapi za reinventingom, sličnim onom koji je Betmen imao Povratkom mračnog viteza. Nažalost, kroz pola veka staru istoriju Zagor ne ukazuje na to da njegovi vlasnici prava uzgajaju i približno slične namere. A i zašto bi? Pa i ovako je to najtiražniji strip u Srbiji.
Izvor: Popboks Dušan Mladenović