У понедељак је у Београду, после дуже болести, у 94. години преминула Јасмина Пуљо, некад балерина а после и јогина, знатно дуже – скоро пола века. Старија публика памти је као солисту у представама Балета Народног позоришта, а најшира јавност знатно више по јоги која се, највише захваљујући њој, примила и у овим нашим крајевима.

Јасмина Пуљо се пре 93 године родила у Скопљу. Са шест почела је да учи азбуку уметности игре, од руских учитеља, оних из великог избегличког таласа који је стигао у Београд након револуције и поставио темеље балета у нашој престоници. Биле су то Марија Бологовска, Јелена Пољакова и Нина Кирсанова, а потом и наша Олга Грбић-Торес. Уочи рата Јасмина Пуљо постала је члан Балета Народног позоришта у коме ће у дугој каријери остварити низ солистичких улога („Валпургијска ноћ“ Ш. Гуноа, „Ђаво на селу“ Ф. Лотке, „Охридска легенда“ С. Христића, „Копелија“ Л. Делиба, „Ромео и Јулија“ С. Прокофјева…), а једну сезону провела је у ангажману у Опери у Грацу. Рецимо и то: шпански плес посебно је био близак овој играчици.

Још активна балерина, Јасмина Пуљо ће, пре готово пола века, открити јогу, овде тада далеку и мистичну. За њено тело и дух отворио се један нови свет, на истоку стар миленијумима. Телесне вежбе и филозофија у то уткана учиниле су Јасмину Пуљо неком врстом свештенице јоге. Њени ученици данас су учитељи новим генерацијама јогина. Сала није једино место за учење, тако да је она, осим балетских текстова, написала и неколико књига: „Јога за сваког“, „Yoga“, „Мини вежбе за макси здравље“, али и „Бисере мудрости“, сакупљене у приватној „колекцији“. Једна од великих малих мудрости коју је често понављала је: „Ја волим да волим“. А пропраћено објашњењем: Они који не умеју да воле непотпуне су и не баш срећне личности. Реч је о љубави која је ту свуда око нас, у различитим облицима, само треба је знати препознати.

Још поодавно, говорила је: „Објавила сам рат годинама“. И, у том рату Јасмина Пуљо дуго је побеђивала.

Извор: Политика М. Ш.