Myersov pobačaj godine, ipak, bi trebalo da bude na programu vaše lične Sinemanije
Ako proguglujete malo ovaj film videćete da ga većina recenzenata dočarava kao nešto najgore što je zenica ljudskog oka mogla da odgleda. To je, ujedno, bio i najveći razlog zašto sam želeo da ga pogledam po svaku cenu.
Drugi je bio Mike Myers, koga, uz Stevea Martina i Eddieja Murphyja, smatram najboljim holivudskim komičarem.
Uz rizik da zazvučim kao da je sva poenta mog tamburanja što to radim tamo gde niko neće, rećiću vam da je Love Guru, uz sve svoje mane, skorrro odličan film. Najviše zbog toga što je Myers uspeo da dočara i asimiluje svog idola, Petera Sellersa, čak i ako mu to nije bila namera. Što je manje verovatno. Jer je previše očigledno… (ja sa ovim uvrtanjima smisla mogu u nedogled, a vi?)
U filmu Love Guru, Mike Myers igra Gurua Pitku, Amera koga je u Indiji podigao i vozdigao njegov mentor, zrikavi guru Tugginmypuddha (Ben Kingsley, dobitnik više ozbiljnih filmskih priznanja). Pored Pitke Tuggin… je podigao i Deepaka Chopru, koji je vremenom postao neka vrsta Pitkinog uzora i rivala. Na predlog svog menadžera, Pitka odlazi u Toronto da pomogne Jane, zgodnoj vlasnici hokejaškog kluba (zgodna Jessica Alba), da svog prvoborca Darrena (Romany Malco, zvezda prvih sezona Weeds) iz bračnih problema vrati na teren. Problem leži u tome što Jacques „Le Coq“ Grande (Justin Timberlake, u porno izdanju 70-tih), iz supraničkog tima, koka Darrenovu ženu. Ako reši problem Pitka će završiti na kanabetu kod Oprahe i postati slavan kao Deepak. Kao što naslućujete centralni zaplet je… kompleksan?!
E, sad, stopedesetisedam neukusnih, vulgarnih, in yr face, već viđenih, većvećviđenih, samo-tinedjžerima- (do 13 godina)-zanimljivih-fora na stranu, Love Guru je Sellersomanija gde god se okrenete. Od toga da sam Guru Pitka inspiraciju vuče iz Sellersovog Hrundija iz filma The Party do toga da je Myers sobom nesebično očaran baš kao što je i Sellers bio (a u čemu leži šarm njihovog komičarskog izraza). Bilo da svoju glavu kompjuterskom animacijom lepi na telo dečaka u Pitkinim mlađim danima ili da minuuutima onaniše serijom sličnih gegova, Myers samozaljubljeno poručuje da je u ovom cirkusu on ne samo glavna, već i jedina zvezda. Prostota Myersovih fora i njihove povremeno zamorne aluzije na seks!sex!segz! (nešto što je Jay Roach uspevao da kontroliše u Austinu Powersu) na kraju, ipak, jesu samo stvar ukusa. Mislim da je realno pretpostaviti da benignost Sellersovih fora ima više veze sa vremenom u kome je radio, nego sa njegovim ličnim afinitetima. Drugim rečima, nisam siguran da bi Sellers danas odbio da na isti ovaj način odradi Guru Pitku. Ali to je više moj wishfull thinking, nego ozbiljna pretpostavka, pa mi je nemojte uzeti za zlo. Intrigantnost poređenja sa Sellersom dodatno podstiče i to što Pitka svog asistenta u jednom trenutku oslovljava sa Cato, kako je bilo ime čuvenog Sellersovog sajdkika u serijalu o Pink Pantheru.
Myers, baš kao i Sellers, uživa u fizičkom odn. slepstik humoru. Jedino što njegove izvedbe deluju kao parodije Sellersovih i više su u skladu sa perverznim brzinama naših života. Tamo gde se Sellers zadovoljavao (jednim) gegom sa neispravnom vece šoljom (The Party) taktički gradirajući komičarske vratolomije, Myers nema živaca da se zadrži na jednom gegu- kod njega će za isto vreme projuriti tri fore, od kojih će jedna sigurno imate veze sa muškim polnim organom. Ali, jasno je da sve tri fore duguju jednoj, Sellersovoj. Jer iza svih njih stoji ista dečija, „pokvarena“ naivnost, neka vrsta oslobođene radoznalosti, koja je svesna da možda i ne radi pravu stvar, ali se opravdava time što to čini krajnje dobronamerno.
Love Guru bi bio još bolji film da je bio situiran u epohu sedamdesetih (i to ne samo zbog Justinovih porno brkova), gde bi stilizacija epohe još više ispolirala grešne tokove radnje i duh komike (baš kao što je dah šezdesetih to učinio u pomenutom Austinu). Međutim, očigledno je da je reditelj Marco Schnabel, koji je do sada radio samo kao asistent reditelja (na podjednako vulgarnim komedijama Meet The Parents i Meet The Fockers) bio skloniji da Myersov humor tretira na hladan i intelektualan „Ben Stillerovski način“, umesto da iz njega crpi toplu iritantnost Petera Sellersa.
Ako vam filmovi iz serijala American Pie, i njima slični, nisu bili previše neprijatni, Love Guru će za vas biti pitka popcorn zabava. Vi, ostali, samo zažmurite na jedno oko, zamislite da nemate više od dvanaest godina i videćete (da ne kažem- odgledaćete) jedan prilično zabavan film koji će, a kažem to spreman da istrpim lavinu prozivki, pobuditi nostalgiju za danima kada je Blake Edwards vladao holivudskom komedijom.
Izvor: B 92 Slobodan Vujanović