Snimak prvog osmeha bebe i fotografije sa egzotičnog putovanja jesu prave porodične dragocenosti, a ipak često rizikujemo da zauvek izgubimo uspomene zabeležene digitalnim aparatom, jer fotografije na novim medijima nemaju dug vek trajanja.
Foto buk – ilustrovana knjiga fotografija
„Ljudi sve manje rade fotografije sa filma, ali se u poslednje vreme se sve više opredeljuju za foto bukove“, kaže Radmila Miloradović iz „Foto Holivuda“.
Foto buk je ilustrovana knjiga fotografija u koju se, pomoću softvera koji može da dobije u foto radnji, ređaju slike.
Svako može da kreira svoj foto buk na računaru, a zatim ga internetom šalje na štampanje i svoju knjigu fotografija pruzima u foto radnji.
Fotoaparat se nekada koristio samo u posebnim prilikama, film je imao ograničen broj minuta, vodilo se računa šta ćemo ovekovečiti.
Savremeni fotoaparati su manji, izgledaju lepše, lakše se njima rukuje i umesto da škljocamo kao nekada, klikćemo.
Filma nema, sve se snima na memorijske kartice tako da možemo da slikamo sve na šta naiđemo znajući da ćemo nepotrebne ili neuspele slike bez ikakvog troška obrisati.
Majstor fotografije Tomislav Peternek beležio je istoriju analognim aparatom, slikao je čak i ono čega više nema, poput Berlinskog zida.
Za Peterneka je digitalna fotografija napredak, ali ne bez mane, jer se „žurilo jako mnogo da prozvođači naprave kameru sa što više megapiksela, da slika bude što kvalitetnija, briljantnija“.
Istovremeno nije se razmišljalo koliko dugo fotografija može da živi na digitalnom mediju i, prema Peternekovim rečima, smatralo se da na „zlatnom kompakt disku“ fotografije može da se sačuva sto godina, a ispostavilo se da nestaje posle svega pet godina.
Da bi se uspomene sačuvale neophodno je digitalni zapis stalno presnimavati na novi kompakt disk.
Modernizacija foto radnji
U vreme filmova, u foto radnjama smo tražili da nam naprave svaku sliku, sem onih koje baš nisu uspele.
U eri digitalizacije, od stotina snimaka sa memorijske kartice tražimo da nam naprave tek nekoliko, dok ostali čame na kompakt ili hard disku, a da ih možda nikada ni ne pogledamo.
Vlasnici fotografskih radnji sa pojavom digitalnih aparata morali su da se prilagođavaju novim tehnologijama u borbi za opstanak na tržištu.
Predsednik Udruženja fotografa Žura Viorel kaže da se obim rada u foto radnjama u Evropi smanjio za 30 odsto, a u Srbiji za čak 50 odsto pojavom digitalne fotografije.
„Vlasnici foto radnji morali su da nabave nove digitalne mašine, koje su skupe kao nekad analogne, a nema dovoljno posla da bi se isplatile. Ko se snašao i nabavio digitalnu mašinu, taj je opstao, oni koji imaju analogne životare još neko vreme i moraće da zatvore radnje,“ navodi Viorel.
Digitalni zapisi mogu da nestanu
Fotograf Nebojša Babić upozorava na opasnost da se izgube digitalni zapisi.
„Jako je važno da te fotografije, bar one važnije pravimo i stavljamo te neke foto albume,“ kaže Babić i dodaje da je digitalna fotografija ipak unapredila fotografiju i da će tek unaprediti rad fotografa.
Fotografije najdražih više nećemo ređati u foto albume, već ćemo ih pomoću kompjutera slagatu u foto buk ili čuvati na novim medijima.
Nekome to možda više nije podjednako romantično, ali nove tehnologije zahtevaju da prespitamo odnos prema uspomenama.
Izvor: RTS