Trejsi Ševalije
„Izuzetna stvorenja“
Laguna

Od trenutka kada ju je kao bebu udario grom, bilo je jasno da će sudbina Meri Aning biti posebna. A tada, početkom devetnaestog veka, vetrom išibana obala Engleske bila je prepuna fosila – za one kadre da ih vide. Pronalazeći fosile nepoznatih dinosaurusa u stenama blizu svog doma, Meri zapanjuje naučnike dovodeći pod sumnju stavove o postanku sveta i izaziva rasprave o našem poreklu. Ipak, u areni kojom vladaju muškarci, Meri je uskoro svedena na ulogu sluškinje, suočava se s predrasudama akademske zajednice, zlobnim ogovaranjima suseda i patnjama zabranjene ljubavi. Čak joj i priroda preti, napadajući je jakim mrazevima, olujama i odronima kamenja. Srećom, Meri pronalazi prijateljicu u plahoj, inteligentnoj Elizabet Filpot, usedelici iz srednje klase, i samoj opsednutoj fosilima. NJihovo prijateljstvo predstavlja krhku ravnotežu između žestoke odanosti i jedva potisnute ljubomore.

Džon Hau
„Izgubljeni svetovi“
Mono i Manjana
Čuveni ilustrator Tolkinovih dela, Džon Hau, zaplovio je kroz tajne istorije da bi na svetlost dana izneo gradove skrivene u dubinama zemlje ili u zagonetnoj prošlosti. NJegove mudre reči i čudesne ilustracije dale su izgubljenim svetovima još jednu priliku da ožive. Hau naime smatra da postoje dve vrste izgubljenih svetova: oni izgubljeni u vremenu, pokopani i zaboravljeni, kao što je Mohendžo Daro, i oni koji žive u mašti, od Atlantide do Kamelota. Prve možemo zvati stvarnima, jer u njima su nekada postojale ulice kojima su prolazili ljudi. I ovi drugi su stvarni, samo na drugi način; oni otelovljuju našu potrebu za simboličnošću i smislom. Svi nam oni govore odakle dolazimo, telom i duhom – poneki oboma. Ova knjiga nije napisana da bi pružila konačne odgovore već da ispriča priča, očaravajuće priče od kojih je sačinjena naša prošlost, bila ona stvarna ili izmišljena, da ponudi jedna skromna vrata ka tim svetovima.

Nafisa Hadži
„Molitva moje majke“
Alnari
Svojevoljna i inteligentna Saira Kader, mlada Amerikanka indo-pakistanskog porekla, još od detinjstva krši granice između porodične tradicije i želje za nezavisnošću. Vođena slobodnim duhom i buntovnom prirodom, Saira odbacuje stege tradicionalnih ideja o porodici, dužnostima, obavezama i sudbini, odlučivši da postane novinarka i da osvoji čitav svet. Pet godina kasnije, doživljava ličnu tragediju koja iz korena menja njen život. Žena koja je dotad putovala širom sveta kako bi razotkrila detalje iz tuđih života, sada mora da se uhvati u koštac sa vlastitim istinama. Na putu samospoznaje, pribežište pronalazi u životnim pričama svojih roditelja i predaka. Dok korak po korak razotkriva nadu, bol, radost i strast koji su oblikovali njihove živote, Saira se suočava sa istinom koju ranije nije želela da prizna – da izbori koje pravimo nisu uvek u našim rukama i da vera nije samo stvar intelektualnog opredeljenja.

Izvor: Glas javnosti