PRE dve godine potonuo je u venecijanskim kanalima, a onda je nenadano prošle nedelje „izronio“ u udarnom terminu Hrvatske državne televizije. Film „Lov u Bosni“ Ričarda Šeparda dobio punu medijsku pažnju tokom snimanja na prostorima bivše Jugoslavije. Zbog priče o lovu na Radovana Karadžića, kao i glavnog aktera filma, holuvudskog dalaj lame – Ričarda Gira. Onda je usledila promocija na Festivalu u Veneciji, nezapažena premijera u Los Anđelesu i svi su zaboravili na veliku filmsku poteru – osim producenata, koji su uložili 25 miliona dolara.
Mada je nemoguće ozbiljno analizirati ovu filmsku priču žanrovski svrstanu pod: komedija, triler, avantura, akcija ( najpribližnije bi bilo reći neuspešna parodija) najveći poraz scenarisiški tandem Šepard – Skot Anderson, doživeo je u stvari od samog Karadžića alias doktora Dabića. Lisica, kako su ga nazvali u filmu, umesto u Čelebićima, gde mu je bilo filmsko sklonište, u vreme njegovog snimanja, slobodno je kao doktor alternativne medicine ordinirao po srpskoj prestonici. I usput „tihovao“ kao što to, inače radi po tibetanskom receptu i holivudska zvezda Gir.
– Na žalost nisam gledala film, ali pretpostavljam da su milisli da je tema dovoljno atraktivna da privuče gledaoce i da je kojim slučajem snimio neki bolji reditelj, uprkos lošem scenariju, mogao je da se napravio veoma dobar film – rekla je Mirjana Đurđević, autorka romana „Prvi, drugi treći čovek-srpske legende“ koja je zaista „predvidela“ gde se i kako skrivao haški optuženik. – Dok sam pisala bila sam inspirisana filmom „Tri kondorova dana“, ali sam pre svega koristila logiku. Sigurna sam da će još biti priča i filmova na „te naše teme“ i nadam se da će među njima biti i onih koje zaslužuju da im posvetimo vreme. Holivudska produkcija nas, inače, veoma površno predstavlja, jer ih se u stvari malo tičemo. Verovatno je i to razlog što emitovanje na HRT, nije izazvalo reakcije gledalaca sa obe strane Drine, ali i činjenica da film traje sat i 44 minuta. Čak i u najboljem raspoloženju teško je imati strpljenja i ispratiti do kraja naivnu priču o frilenseru, entuzijastičnom harvardovcu i osećajnom snimatelju, koji jure Lisicu po bosanskim planinama. Zbog pravde, osvete, ali i pet miliona dolara… Tek ono što nisu mogli „ni NATO ni CIA, mi smo uspeli za dva dana“ zaključuje Gir i otkriva da Karadžića u stvari niko i ne juri – naprotiv da ga čuvaju. Granica između muslimana i Srba je, takođe, oštro podvučena. Ovi drugi su zli, lako potežu nož i sekiru (ako ih ne prekine zvonjava mobilnog), neokupani, urasli u kose i brade.
Neuspešno oživljavanje negativnog steretipa o Srbima, koje je bilo aktuleno uglavnom u američkim filmovima devedesetih godina prošlog veka, odavno nije filmski isplativo. Od stotinak naslova iz tog vremena publika se seća tek nekolicine poput „Mirotvorca“ ili „Dobro došli u Sarajevo“ i to pre svega zbog Džordža Klunija, ili u drugom slučaju poznatog režisera Majkla Vinterbotoma.
IVAN KARL: NIJE ZA RTS
NA pitanje da li RTS planira prikazivanje filma „Lov u Bosni“, urednik filmskog programa javnog servisa Ivan Karl za „Novosti“ kaže:
– Ne, film nije u planu za nabavku i emitovanje. On je igrao u bioskopima, ali televizija je nešto drugo i tu treba voditi računa o osećanjima gledalaca kada je reč o bolnim temama ili spornim pitanjima.
Kakvo mišljenje imate o ovom filmu?
– Isto kao i o „Mirotvorcu“ Mimi Leder. Jednostran i neobjektivan pristup građanskom ratu i raspadu SFRJ, začinjen prisustvom velike holivudske zvezde. A. P.
BIOSKOPSKI PORAZ
FILM „Lov u Bosni“ premijerno je prikazan u skoro svim većim evropskim gradovima, ali se nigde nije zadržao duže na bioskopskom repertoaru. Posle premijere u Los Anđelesu i Njujorku, film je američkim bioskopima prikazivan još šest nedelja.
Izvor: Večernje novosti B. Niković