Mladen Šljivović je rođen u Zaječaru 1980. godine. pobednik je XX festivala „Dani poezije u Zaječaru“ 2005. godine, drugonagrađeni na „Ratkovićevim večerima poezije“ u Bijelom Polju 2005. godine.Za knjigu „15 razglednica za 12 adresa“ dobitnik je „Matićevog šala“ u Ćupriji 2006. godine, kao i nagrade „Aladin Lukač“ 2007. godine u Novom Pazaru. Dobitnik je nagrade grada Zaječara za 2007. godinu.

MERKUR

U danima kada nije bilo posla
Merkur bi odlazio
Do jedne krčme
Na putu daleko izvan grada
Gde je sakriven od
Pogleda drugih gostiju
Sedeo pored peći
I ispijao rakiju
Iz čašice
Koji bi krčmar redovno dopunjavao

Tako preobučen u prosjaka
Ne bi privlačio
Pažnju ostalih posetilaca
Obično bi sačekao
Da padne noć
A potom bi odlazio
U sobu na spratu
Gde bu mu njegov domaćin
Svako veče dovodio drugu devojku

Devojke su bile
Mlade
Lepe
I veoma vešte u svome zanatu

Bile su dobro plaćene
Mada je Merkur važio za lepotana
Ipak je bio samo kurir
Raznosač poruka
Jednom rečju potrčko
Dakle prilika za zaradu
Ali ne i za brak

Njemu je bilo svejedno
Dobijao je ono što je hteo
Za malo zlata
A svoju slobodu
Nije morao da zameni bračnim prstenom

PROMETEJ

Kao politički zatvorenik Zevsa
Iskazao se za primer
Ni reč nije progovorio
Uprkos svakodnevnim ispitivanjima
Uprkos molitvama svojih prijatelja
Znao je on da će i Zevsu
Doći kraj
Zato je i ćutao

I Zevs je znao
Da njegova vladavina neće biti večna
Ali za razliku od Prometeja
Znao je da lukavstvo
Nema svoj kraj
I da sumnja traje duže od zahvalnosti
4 Zato je ubrzo
I bez reči pustio Prometeja
Prometej htede da proslavi svoju pobedu
Mislio je da
Pravednost njegova
Nije dozvolila Zevsu
Da vlada i nad njim
Ali ljudi i bogovi bežaše
Od njega u širokom krugu

Izgleda da je Prometej
Pokleknuo pred Zevsom
Šaputahu
Prodao se
Sada je njegov sluga
Ko zna koga je sve izdao
I koga će tek izdati
Tako Prometej
Ostade sam

SIZIF

Već godinu dana
Kako sam ovde
Moj prvi komšija
Sizif svako jutro
Ustaje
Umiva se
Brije
Doručkuje
Pije prvu jutarnju kafu uz cigaretu
I odlazi na posao

Za godinu dana
Nije propustio nijedan jedini dan

Rekoh mu jednom
Sizife tvoj kamen
Treba razbiti na komade
U svaki urezati reč
Jedan po jedan
Nositi na brdo
Sazidati kuću

On se na to samo smeje
Kaže
A ko bi živeo u njoj