„Koko pre Šanel“ (Coco avant Chanel / Coco Before Chanel) – – Francuska, Warner Bros. France 2009.
Režija: An Fontejn
Scenario: An & Kamij Fontejn, Kristofer Hempton i Žak Fjeski, prema motivima knjige Edmonde Šarl-Ru
Uloge: Odri Totu, Benoa Pulvord, Alesandro Nivola, Mari Žilan, Emanuel Devos, Režis Roje, Etjen Bartolomeus, Jan Difa, Lisa Koen
Godine 1893. pred kapijom katoličkog sirotišta otac ostavlja mrku crnokosu devojčicu kojoj je umrla majka. U tom trenutku niko ne sanja da će mnogo kasnije čitava jedna modna imperija poneti njeno ime koje će postati globalni sinonim za francuski chic – kao što ni časne sestre od kojih je naučila da šije ne znaju da će strogost njihovog života trajno uticati na njen budući stil, odlikovan jednostavnošću i minimalizmom. Ketrin Hepbern ju je glumila u mjuziklu na Brodveju još za života, Širli MekLejn u trosatnoj mini TV seriji prošle godine a nedavno je u Kanu prikazan film o njenoj ljubavi s ruskim kompozitorom Igorom Stravinskim.
Za nekog ko je svoje životno delo zasnovao na uzdržanim kombinacijama crne i bele Gabrijela Koko Šanel (1883-1971) je imala itekako živopisan život – a mnogi Francuzi joj kao nacionalnoj ikoni zameraju kolaboraciju s nacistima tokom okupacije Pariza. Mudro se stoga fokusirajući na njene rane godine, „Koko pre Šanel“ donosi priču o ženi pre brenda.
Sada devojka od 25, Koko (Odri Totu) je danju krojačica a noću peva u kabareu i ne krije ambicije za brzim društvenim napretkom kroz svilene budoare raskalašne i strogo klasno podeljene Francuske u predvečerje Prvog svetskog rata. Koko postaje ljubavnica raspuštenog bogatog naslednika i plejboja Etjena Balzana (Benoa Pulvord) i odlazi na njegovo seosko imanje gde uči kako da s osmehom prima verbalne udarce od snobova iz visokog društva i vraća ih, da jaše, šarmira po salonima i elegantno se oblači. Vidimo kako ležerno prekraja za sebe mušku odeću svog patrona i prisustvujemo nastanku famozne male crne haljine i izgleda zvanog dečačkim (la mode garçon). Tada Koko upoznaje zgodnog engleskog industrijalca i polo igrača Artura Kejpela zvanog „Boj“ (Alesandro Nivola) i po prvi put se pita kako je to biti stvarno zaljubljen u muškarca…
U eri kad su obline bile omiljene, Koko Šanel je isticala svoju vitku androginu figuru prilagodivši sebi mušku garderobu. U tom raskošnom svetu u kom su se žene pretrpavale čipkom i gušile u korsetima, njeno eksperimentisanje s oblačenjem bilo je revolucionarno. Izbacila je steznike iz haljina, sklonila perje i cveće sa šešira i koristeći svoje oštro oko ponudila inteligentno krojene uske modele oštrih linija, odeću koja je lakša i za gledanje i za nošenje – i tako je rođeno oslobađanje ženske telesnosti kroz modu koje će obeležiti XX vek.
Filmska Koko je neko ko polnu neravnopravnost oportuno okreće u svoju korist, dok je prava Koko ostala zapamćena kao samouverena, neposredna osoba jake volje, biseksualka koja je otvoreno prezirala gejeve. Fontejnova pak želi da joj se divimo kao prvoj savremenoj ženi: drskoj, hrabroj, nezavisnoj, ambicioznoj i talentovanoj devojci koja je želela slavu i bogatstvo i nije dozvolila da joj išta – siromaštvo, predrasude ili muškarci – stane na put.
No, iako je to naizgled priča o ličnom trijumfu, njeno raspoloženje je gorko. Scenario – napisan prema motivima biografije „Nekonformista“ (L’Irrégulière) autora Edmonde Šarl-Ru, nekadašnje urednice magazina Vogue – promišljeno priča priču i vešto se dotiče pitanja gubitka, identiteta, ambicije i kompromisa. Hronologija i motivacije su povremeno slobodno tretirani, ali i sama Šanelova je uostalom notorno menjala i ulepšavala priče o svom poreklu, detinjstvu i burnoj mladosti.
Odri Totu („Čudesni život Amelije Pulen“), koja je zamenila Nikol Kidmen kao zaštitno lice parfema Chanel No. 5, svojom francuskom elegancijom i ekspresivnom nestrpljivošću predstavlja savršen izbor za gladnu, ambicioznu Koko: nemirnu, nepoverljivu i manipulativnu devojku koja će postati samouverena mlada žena sigurna u svoj ukus. Totuova je izvanredna, gradi nijansiran lik ne plašeći se njegovih negativnih osobina, naprotiv – oslanjajući se, kao i stvarna Koko, uspešno na urođeni šarm kako bismo ipak ostali na njenoj strani. Kao i sa ulogom serijskog ubice u kultnom filmu „Čovek ujeo psa“ (1992) koja ga je proslavila, izvrsnom belgijskom glumcu Benoa Pulvordu polazi za rukom da i prilično bezvredni Balzan postane simpatičan do kraja filma.
Vizuelno elegantan poput brenda Chanel, lep poput fotogenične Odri Totu, diskretan koliko i No. 5, film An Fontejn naposletku ostaje pomalo emotivno distanciran, ali to je možda pitanje ukusa. „Koko pre Šanel“ s budžetom od 20 miliona evra predivno dočarava vreme nazvano La Belle Époque i iako nije kompleksna drama kakva bi moguće želeo da bude, ali ni konvencionalan biografski film, zanimljivo je ostvarenje koje vredi pogledati u bioskopu.
Izvor:B 92 Nedeljko Kovačić