R. Kipling (1865 – 1936)

Ako možeš da sačuvaš glavu
kada je svi gube,
a opterećuju tebe.

Ako možeš da veruješ sebi
kada svi u tebe sumnjaju,
ali da im dozvoliš da sumnjaju.

Ako možeš da čekaš,
a da se ne umoriš od čekanja,

ili da slušaš laži,
a da u njima ne učestvuješ,

ili da te mrze,
a da ne daš razloga za mržnju,

a da ipak ne izgledaš suviše lepo,
niti govoriš suviše mudro.

Ako možeš da sanjaš,
a da snovi tobom ne zagospodare.

Ako možeš da misliš,
a da ti misli ne postanu cilj.

Ako si u stanju da možeš da se suočiš
sa trijumfom i propašću,
a da se prema njima ponašaš jednako.

Ako možeš da podneseš istinu
koju si izrekao,
Koju su hulje izopačile
da bi varale ljude,

Ili da gledaš stvari kojima si posvetio
život – polomljene

I pogneš se da ih popraviš
polupanim alatom.

Ako si u stanju da prikupiš
sve svoje pobede
i rizikuješ ih
u jednom krugu “krajcarica”

I izgubiš ih i pođeš ponovo
od svojih početaka
A u gubitku nikada ne izustiš ni reči

Ako si u stanju da prisiliš srce,
nerve i mišiće da ti služe dugo
pošto ih više ne bude

I nastave tako
kada u tebi ničeg nema
osim volje
koja im naređuje – Nastavite.

Ako možeš da govoriš sa masom
a da zadržiš čestitost,

Ili da hodaš sa kraljevima
a da ne izgubiš običnost.

Ako svi na tebe mogu da računaju
a ne obećavaš im previše.

Ako neoprostivi minut možeš
da ispuniš dugim bekstvom
od šestdeset sekundi

Tvoja je zemlja i sve na njoj
I još više – bićeš čovek sine moj !